Ko dobije posao u jednom od javnih preduzeća u Austriji ne može se požaliti na platu, jer u njima direktori često imaju veću platu od kancelara.
U 2019. i 2020. prosečno primanje zaposlenih u javnim preduzećima bilo je 57.000 evra godišnje, a primanja direktora 2019. bila su 216.000 evra, a 2020. skoro 221.000 evra, proizlazi iz izveštaja revizorske ustanove.
Najveće plate 2020. imali su vodeći menadžeri javnih preduzeća iz oblasti saobraćaja i skladištenja, sa prosečnim primanjima od 407.100 evra godišnje, a zatim slede menadžeri u javnim preduzećima iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva sa 368.800 evra.
Zaposleni su imali najveće plate u javnim preduzećima iz oblasti finansija i osiguranja i oni su zarađivali u proseku 94.700 evra godišnje, a zatim slede zaposleni u rudarstvu sa prosečnim primanjima u visini od 87.900 evra.
Analizirana su primanja u 426 javnih preduzeća, a kod 23 su prosečna primanja ukupno 51 član upravnih odbora i direktora bila iznad godišnje plate kancelara (311.967,60 evra).
Najveće troškove za pokrivanje primanja rukovodećih kadrova 2019. imala je Pošta sa 2.535.700 evra, a 2020. ti troškovi su narasli na 2.434.700 evra.
Zanimljiv podatak je da su ženski članovi uprave i direktorke u javnim preduzećima u proseku prošle godine imala godišnja prosečna primanja u visini od 179.400 evra, što je 77,3 odsto prosečnih primanja muških kolega.
