Građani Srbije snažno podržavaju borbu protiv jednokratne plastike i u gotovo stopostotnom procentu, znaju da je problematična za životnu sredinu i zdravlje, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o stavovima i navikama građana.
Da je štetna, smatra čak 99,8 odsto, dok svega 0,30 odsto misli da plastika nije ekološki problem. O njenoj ogromnoj štetnosti, za “Vesti” govori programski direktor ovog Centra Vladan Šćekić koji ističe da plastika ulazi u lanac ishrane i iznosi zastrašujući podatak da čovek tokom godine, u organizam unese skoro pet dvolitarskih plastičnih flaša.
Utiče na plodnost
– Zbog spore razgradnje u prirodi ostaje stotinama godina, a to znači da je sva ikada proizvedena plastika, što je vreme od 70-ak godina unazad, još među nama i biće tu veoma dugo. Kada, ipak, počne njena razgradnja pod atmosferskim uticajima, počinje da se lomi i usitnjava i onda je nazivamo mikro i nano plastika. Usitnjena ulazi u zemljište, vodu, lanac ishrane životinja i postaje stalni zagađivač u dugom periodu – objašnjava Šćekić kako se plastika našla u lancu ishrane čoveka.
Naučna istraživanja govore o ogromnoj štetnosti po zdravlje.
– Pokazalo se da svako od nas nedeljno u organizam unese oko pet grama mikroplastike, što je godišnje oko 250 grama, ili gotovo pet plastičnih flaša od dva litra. Fenomen unošenja plastike u organizam se istražuje već duže i ono što znamo je da se ona može pronaći u svim organima čoveka, uključujući i mozak, čak i u posteljici. Posledice unosa
plastike u organizam su brojne, ali najčešće govorimo o uticaju na endokrini sistem čoveka. Odavno se zna da hemikalije koje se nalaze u plastici kod muškaraca izazivaju neplodnost, a kod žena, rak. Ovo je samo mali deo negativnog uticaja plastike – naveo je Šćekić, upozorivši da su posledice neadekvatnog upravljanja plastičnim otpadom, ozbiljne.
Istraživanje Centra pokazuje da 82 odsto ispitanika, kesu “tregericu” i flaše od bezalkoholnih pića i vode vidi kao najproblematičniju vrstu jednokratne plastike, a 32,35 odsto kaže da su to plastične kutije za namirnice. Skoro 95 odsto je potpuno ili delimično saglasno sa stavom da im nije problem da koriste alternativu plastičnim kesama, a 45 odsto uvek nosi ceger kada ide u kupovinu. Međutim, od onih koji ne nose uvek ceger, skoro devet od deset građana, “redovno” zaboravi da ga ponese.
Zabrana kesa
Plastične kese koje im ostanu posle kupovine, njih tri četvrtine upotrebi za nešto drugo, najčešće kao kesu za đubre. Za ponovnu upotrebu pri kupovini ih upotrebi 42,11 odsto, u đubre ih baci 15,88 odsto, a skoro deset odsto odvoji i odloži u kantu za plastični otpad, iako u Srbiji praksa odvojenog sakupljanja i reciklaže plastičnih kesa još ne postoji.
Istraživanje je, prema rečima našeg sagovornika, pokazalo da je informisanost ispitanika o štetnom uticaju plastike solidna.
– Više od polovine ispitanih smatra da je najveći problem, mikroplastika koja ulazi u lanac ishrane svih živih bića, dok više od 40 odsto smatra da je dug period razgradnje – navodi sagovornik “Vesti”.
Prema njegovim rečima, zabrana plastičnih kesa je jedno od rešenja, ali se ona ne može sprovesti u kratkom roku, pa se destimulacija kupovine kesa, koja će voditi ka konačnoj zabrani, čini kao najrealniji put ka smanjenju zagađenja od ove vrste jednokratnih proizvoda.
– Danas je oko 40 odsto proizvedene plastike namenjeno proizvodima za jednokratnu upotrebu. Više od polovine ukupno proizvedene plastike ikada je proizvedeno posle 2000. godine, a sa takvim rastom proizvodnje i načinom potrošnje nepovratno ćemo uticati na svet koji nas okružuje i naše organizme – ističe Šćekić.
Građanima je jednokratna plastika nametnuta, i često nemaju mnogo izbora već da kupe proizvode upakovane u nepotrebnu ili jednokratnu ambalažu.
– Čak ni sama zamena proizvoda od jednokratne plastike drugim materijalom, ako je i dalje svrha da bude jednom upotrebljen, nije rešenje zato što opet dobijamo jednokratni proizvod samo od drugog materijala. Zato se potrudimo da što manje koristimo jednokratne proizvode i zamenimo ih višekratnim koji se mogu koristiti stotinama puta – zaključuje direktor Centra za unapređenje životne sredine.
Više flaša nego riba
Čovečanstvo proizvodi velike količine plastike.
– Ta plastika, putem podzemnih voda, potoka i reka završava u svetskom okeanu. Naučnici su procenili da će do 2050. godine biti više plastike u okeanima nego riba – ukazuje Šćekić.
Smeće izazvalo poplave
Zabrana plastičnih kesa je uvedena u 94 zemlje, a u Bangladešu još pre 20 godina, kada je plastično smeće začepilo odvodne kanale i dovelo do razornih poplava. Mauritanija ih je zabranila 2013, jer je 70 odsto gubitaka stoke uzrokovano gutanjem plastičnih kesa. U Kaliforniji od 2016, kupci plaćaju biorazgradive ili papirne kese.
