Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da je to zasigurno najbolja motivacija.
Stvorile bi se navike od socijalno ugroženih kategorija, od male dece do odraslih da prikupljaju svoju plastičnu ambalažu i da zauzvrat dobiju naknadu, navodi Radović.
– Na taj način pored toga što bi smo očistili Srbiju od plastične ambalaže s druge strane bismo stvorili više sirovine koji bi mogao da koristi reciklažna industrija – dodaje Radović.
U Srbiji se oko 2.500 preduzeća bavi proizvodnjom plastičnih proizvoda. Izvoze u više od 80 zemalja, i to u vrednosti 816 miliona evra samo u toku prošle godine. I od njih se očekuje da pomognu u rešenju problema plastičnog otpada. Jer od 100.000 tona ambalažnog otpada reciklira se svega četvrtina. Najveći deo završi na deponijama i u prirodi.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije ukazuje da se mora podići primarna selekcija komunalnog otpada.
– Moramo podizati kompostane, moramo raditi na smanjenju troškova koji imaju građani kada je u pitanju primarna selekcija i to može dati dobar rezultat za budućnost – dodaje Mitrović.
Reciklaža plastike jeftinija od prerade papira
Viktor Grujić iz batočinskog preduzeća “Polipak” naglašava da sva amblažna plastika može da se reciklira.
Prema njegovim rečima, proces reciklaže plastike mnogo je jeftiniji, sa mnogo manje upotrebe vode i prirodnih sirovina, nego u reciklaži papira.
Proizvođači se okreću novim tehnologijama.
– Danas kese mogu da se rade od skroba iz bilja. Ona je napravljena iz skroba od kukuruza ili otpada od kukuruza ili čak od krompira koji više nije za hranu – navodi Simon Franko iz kompanije BASF Slovenija.
Bez plastike se ne može, ali može se pametnije iskoristiti. Ptice su za razliku od mnogih ljudi to naučile.
