Plaštanica celivana u svečanoj tišini

Litija oko crkve Sv. Luke (1)

Večernje bogosluženje frankfurtskih paroha Stojana Barjaktarevića, Marka
Jovanovića i Simona Turkića bilo je podsećanje na tužni dan kad je Isus Hristos osuđen od ljudi. Ljudi su sudili i osudili Bogočoveka kao prestupnika. Bilo je to i podsećanje na činjenicu da je vaskrsenje Isusovo najjači temelj naše vere i da slavimo ovaj praznik kao dan pobede života nad smrću, humanosti nad zlom, ali i kao dan velikog ljudskog dostojanstva i ljubavi prema bližnjem.

Sveštenici su potom, zajedno sa prisutnim srpskim narodom, izneli iz hrama plaštanicu koja simboliše telo Hristovo skinuto sa krsta, i potom su je, posle tri ophoda oko crkve, položili na posebno mesto u sredini hrama koje je predstavljalo Hristov grob.
Gorelo je na stotine sveća, a grob je bio prekriven buketima cveća.

Najsnažniji i najpotresniji događaj ove večeri bilo je celivanje plaštanice koje je obavljeno u svečanoj tišini.

Litija oko crkve Sv. Luke (2)

Dok je u pariskom sabornom hramu Sv. Sava, na Veliki petak, u veličanstvenoj tišini sveštenstvo obeležavalo Hristovu žrtvu ljubavi za spasenje sveta i vernici pobožno prilazili, u cveće upletenom grobu i plaštanici, celivajući je, dečica su razrogačenih očiju uživala u delu vrednih ruku članica Kola srpskih sestara.

Pred njima se, u prostoriji u okviru crkve, prostrlo polje šarenih jaja, koja će na vaskršnjoj liturgiji biti osveštana, a što je na mališane delovalo kao insert iz neke prelepe bajke.

Izidora Ranić (11), braća Filip (9) i Nikola (8) Blagojević, Simon Šanjić (4), Dimitrije Georgijevski (11) i Saša Vujisić (12) pokušavali su da zagrle sva jaja, da ih ponesu ili poljube, stave na mesto ušiju ili minđušica, na njima "spavaju", čak i da se kobajagi potucaju (objašnjavali su: "Ne sme se pre Vaskrsa")… Bila je to najlepša slika očekivanja dečje vaskršnje radosti, koju će, kad narastu razumeti i kao – trijumf života nad smrću.