Radnici u Srbiji se ne osećaju zaštićenim ni od poslodavaca, niti od države i sindikata
Strah od otkaza ili umanjenja plate zbog krađa naveo je radnika pumpe Slap Nenada Ž. (34) da u očaju pokuša da zaustavi lopova kako ne bi on morao da plati ukradeno gorivo. Međutim, nasilnik koji je sipao gorivo koje nije imao nameru da plati, dao se u beg. Očajni Nenad se zakačio za automobil koji ga je vukao od Krivolačke ulice skroz po autoputu prema Zagrebu. Snaga ga je konačno napustila i Nenad je pao, zadobivši teške povrede lica i tela, zbog čega je zbrinut na VMA.
Ovaj bizarni primer je zapravo slika današnjeg radništva u Srbiji. Nesrećni čovek je pokušao da zaustavi lopova jer je strahovao da će šteta biti njemu odbijena od plate. U lancu onih koji su dužni da se staraju za red u ovoj zemlji zakazali su svi, od policije koja ne goni "sitne" kradljivce, preko inspekcije rada koja ne štiti radnika koji je, iako žrtva krađe, osuđen da sam plati štetu, pa do sindikata čiji je jedini posao da radnike štiti, ali se u tranzicionoj Srbiji uglavnom ne čuju i neretko su na strani poslodavca.
|
Godina čistki
Ni pečalba nije bajka |
Srbija je zemlja u kojoj radnici na posao dolaze i bolesni, jer su odbijanja od zarade tolika da ne mogu sebi da priušte ni da pošteno odboluju grip. Strah od otkaza i opšta neizvesnost je jedan od najizraženijih osećaja radnika u Srbiji, a među njima je i 350.000 onih koji rade za minimalnu platu.
Ovakvo stanje, slažu se sindikalci, najblaže rečeno je ponižavajuće i daleko više podseća na Englesku s kraja 19. veka, uoči industrijske revolucije, nego na zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u drugoj deceniji 21. veka. U takvoj atmosferi ćemo dočekati još jedan 1. maj i Međunarodni praznik rada za koji se i u ovako jadnoj zemlji još uvek okrene više jaganjaca na urancima nego što potlačeni protestuju kao radnici širom Evrope i sveta.
Predstavnici sindikata u Srbiji navode da nema razloga za slavlje i prvomajske uranke jer je ekonomska i socijalna situacija katastrofalna. Predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak ocenio je da je položaj radnika potpuno beznadežan, što je posledica očajne privredne situacije u Srbiji.
– Pristojnom društvu 21. veka ne priliči ovakva situacija kakva je u Srbiji. Tužno je to što je na bukvalno svim poljima radnik mnogo bolje živeo u socijalizmu nego sada. Za vreme SFRJ plate su bile redovne, uplaćivani su doprinosi i radnici nisu morali da strepe da će dobiti otkaz. A danas – plate neredovne, radnik u svakom trenutku može dobiti otkaz, a poslodavci ne uplaćuju staž i zdravstveno osiguranje – navodi Čanak.
Jedno istraživanje sindikalaca pokazalo je da je među radnicima u Srbiji strah od otkaza nekad jači i od straha od smrti jer je i bilo kakav posao usko vezan sa opstankom porodica.
– U ovoj godini, kao i u sledećoj, ne očekuje se ništa sem otkaza. Tržište rada je najgore u poslednjih 50 godina, a jedno istraživanje pokazuje da naš radnik strepi od otkaza više nego od smrti! Prema najavama, oko 40.000 malih i srednjih preduzeća otići će u stečaj, što će sigurno dovesti do novih otkaza – kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
