Ne samo da je jedna od najlepših srpskih planina, Tara je i jedan od najbajkovitijih predela u Evropi. U okviru Nacionalnog parka Tara, šetajući markiranim stazama dugim 290 kilometara, osim uživanja u lepotama netaknute prirode posetioci imaju jedinstvenu priliku da posmatraju medvede sa ne baš velike udaljenosti!
Gostima ove planinske lepotice dostupno je i više od 75 kilometara biciklističkih ruta, a uređena je i prva staza u Srbiji prilagođena osobama sa invaliditetom.
Vidikovci oduzimaju dah
Tara je dobila ime po staroslovenskom bogu Taru koji je, prema predanju, zbog lepote predela izabrao upravo ovu planinu za svoj dom.
NP Tara obuhvata planinski predeo u zapadnoj Srbiji i stavljen je pod zaštitu 1981. godine. Njenu osnovnu vrednost predstavljaju mešovite šume koje pokrivaju više od 80 odsto parka. Na ovom području dosad je registrovana jedna trećina flore Srbije odnosno blizu 1.200 biljnih vrsta uključujući i Pančićevu omoriku, endemičnu i reliktnu vrstu četinara koja je preživela zadnje ledeno doba.
Mnogima su najlepši deo Tare Kaluđerske bare gde na krečnjačkoj podlozi rastu prelepe šume crnog i belog bora, jele i smrče kroz koje vas vode uređene staze. Ne treba dodatno pojašnjavati zašto Taru zovu i “pluća Srbije”.
Tara spada u srednje visoke planine, prosečne nadmorske visine 1.000 do 1.200 metara, koju presecaju brojni kanali i klisure i sa koje se izdižu vrhovi – Kozji rid (1.591 m), Janjač (1.473 m), Galinik (1.305 m)… Ono po čemu se Tara prepoznaje svakako su brojni i atraktivni vidikovci Sokolarica, Banjska, Bilješka stena i Osluša sa kojih se pružaju nezaboravni pogledi na Drinu, Bosnu i Bajinu Baštu.
– Pored najatraktivnijih tački, koje se uvek pominju, preporučujem posetiocima da na Tari otkriju vidikovce koji možda nisu u prvom planu, ali sigurno zaslužuju pažnju. Recimo, Oštra stena ili Sjenič. Nađite i pogledajte izbliza kako izgleda Pančićeva omorika i shvatićete zašto smo toliko ponosni na ovu endemsku vrstu koja je botanički simbol ne samo Tare i Bajine Bašte već i cele Srbije – predlažu u TO “Tara-Drina”.
Naglašavaju da je Tara dom izuzetnih biljnih i životinjskih vrsta, utočište za više
od 140 vrsta ptica, 19 vrsta riba i 60 vrsta sisara, među kojima je i najbrojnija populacija
mrkog medveda u Srbiji. Zbog toga je dobro da se obilazak planine počne u vizitorskim
centrima NP Tara u Bajinoj Bašti i na Mitrovcu ili u infocentru TO “Tara-Drina” u B. Bašti gde će turisti dobiti informacije i predloge šta da posete kako bi najbolje upoznali Taru i njenu okolinu. Tara je poznata i po svom bogatstvu vodama, čiji brojni izvori stvaraju potoke i rečice koji se obrušavaju ka Drini.
Tara krije i rečicu Vrelo, jednu od najkraćih reka u Evropi, dugu samo 365 metara zbog čega je zovu “reka godina”. Možda jeste kratka, ali pravi predivan vodopad ulivajući se u Drinu. Nezaobilazne za obilazak na Tari su Zaovine sa tri jezera: najveće je Zaovinsko, gde se leti gosti najčešće kupaju dok na manjim jezerima, Spajići i Lipovica, ima kupača, ali samo onih koji vole hladnu vodu. U podnožju Tare nalazi se lepo, ali duboko (88 metara)
i hladno jezero Perućac koje spaja Srbiju i Bosnu i koje ima plažu na splavovima. Da bi bilo
bezbedno za decu napravljeni su bazeni, a za dodatnu zabavu tu su tobogani.
Za one koji žele da predahnu otvoren je prelepi restoran. Izuzev kupanja, gosti mogu da pecaju, voze se brodom, iznajme kanu ili pedalinu, spuštaju se čamcima Drinom.
Kraj je nadaleko poznat po Drinskoj regati. Stogodišnju tradiciju splavarenja niz Drinu
prekinula je izgradnja hidrocentrale, ali se ipak i dalje uspešno organizuje spust niz Drinu u čamcima i splavovima kojima upravljaju iskusni kajakaši i splavari. Inače, kanjon Drine, uzvodno od brane, spada po dubini među najveće na svetu.
Raznovrsni sadržaj
Tara pripada prostranoj opštini Bajina Bašta, koja je sa dva jezera i u zagrljaju reke Drine idealna za odmor u ovom delu Srbije. Verovatno ste čuli za kućicu na steni nasred reke, pa znate da je ona simbol Bajine Bašte, grada kojeg od BiH deli samo Drina i kroz koji se prolazi na putu ka Tari. Gosti ovog dela Podrinja mogu da uživaju u raznim aktivnostima, od vožnji čamcima i brodovima, planinarenja, skijanja, planinski biciklizam, vožnje kajaka, veslanje na daskama (SUP), plivanja, lova i ribolova, pa do poseta velikom broju kulturno-istorijskih sadržaja.
Novina u ponudi su ture posmatranja medveda. Sve navedeno uklopljeno je u divnu prirodu koja pruža poseban doživljaj Tare, a za kompletan ugođaj tu je tradicionalno srpsko gostoprimstvo, izuzetna hrana i raznovrsni smeštajni kapaciteti, od hotela i luksuznih apartmana do vila sa bazenima, vikendica i tarskih brvnara.
U TO “Tara – Drina” preporučuju da se obavezno proba riba iz Drine i najpoznatiji brend Bajine Bašte, čuvena rakija BB klekovača.
– Mislim da je najbolji ambijent za takav obrok i piće plovidba brodom u podnožju planine
Tare kroz impresivni kanjon Drine dok vam lagano sviraju tamburaši iz ovog kraja – dodaju.
Kako stići
Koordinate:
između 43°54’24” SGŠ i 19°18’18” IGD
Horgoš – Beograd 202 km, pa nekim od magistralnih pravaca do Bajine Bašte (preko Valjeva ili Čačka):
Bajina Bašta je sa Republikom Srpskom povezana mostom koji vodi iz Skelana
– B. Bašta – Tara 36.3 km
– Tara – Manastir Rača 27,9 km
– Tara – Jezero Perućac 24,1 km
– Tara – Jezero Zaovine 10,1 km
Mala, a ima sve
Već spomenuta rečica Vrelo, iako vrlo kratka, poseduje sve ono što imaju i mnogo veće reke – veliki moćni izvor, ribnjak na desnoj i vodenicu na levoj obali, jednu levu pritoku u vidu bistrog potočića, naselje na levoj obali, tri mosta, mini hidroelektranu… Iznad same rečice nalazi se istoimeni restoran sa predivnom terasom.
Kućica na steni
Grupa bajinobaštanskih dečaka je 1968. od dasaka napravila sebi mesto za letnji odmor na steni. Nabujala Drina je na jesen odnela daske, ali je ideja ostala. Sledeće godine je na tom mestu izgrađena prava kućica na steni, koja je danas najposećenija atrakcija u Bajinoj Bašti i okolini.
Srednjovekovni manastir Rača
Srednjovekovni manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića, pamti vreme kada je tamo živelo više od 300 monaha, a Rača bila jedno od centara srpske duhovnosti. Od posebnog je značaja bila račanska prepisivačka škola gde se očuvala pismenost pod turskim ropstvom. Nalazi se između Bajine Bašte i Tare.
Crveni potok
Prirodni rezervat Crveni potok nalazi se na Mitrovcu u središnjem delu NP Tara. Naziv je dobio po tamošnjem potoku koji se razliva preko zemljišta sastavljenog
od crvene ilovače, tako da u vreme jačih padavina dobija crvenu boju. Rezervat je obrastao mešovitom šumom smrče, jele, jove i Pančićeve omorike, a kako nije bilo eksploatacije, očuvana je šuma prašumskog tipa. U rezervatu se nalazi lokalitet Tepih livada, koji je dobio naziv zbog izuzetne mekoće podloge.
Solotnik
Tipično srednjovekovno utvrđenje (Zamak) Solotnik nalazi se na istočnoj strani NP Tara, na steni pored sela Solotuša. Zamak je podigao nepoznati vlastelin u 15. veku, negde u vreme pada despotovine u turske ruke 1459. i osvajanja Bosne 1466. godine. Kreč u bedemima se nije stegao, a Turci su na juriš osvojili zamak. Očuvana visina zidova na nekim delovima dvorca prelazi četiri metra.
Stećci u Rastištu
Mramorje u selu Rastištu na Tari čine dve nekropole sa stećcima ,koje datiraju iz 14. i 15. veka, a nalaze se na potesima Uroševine (33 stećka) i Gajevi (35 stećaka) i međusobno su udaljeni oko 500 metara. Na Uneskovoj listi zaštićene kulturne batišne vode se kao jedna celina. Bajina Bašta je opština sa najvećim brojem nekropola sa stećcima u Srbiji.
