Kučajske planine, Južni Kučaj ili samo Kučaj biser je istočne Srbije. Pun je predivne, očuvane prirode, a u srcu mu je Prskalo, mnogima najlepši vodopad u našoj zemlji. Planina između Zlotske reke, Resave i Crnog Timoka oduševila je i fotografa Ivana Strahinića.
– Tri ključna pojma me vežu za Južni Kučaj: prostranstvo, čista priroda i sloboda! Zaista je neverovatno kolika je to površina čiste prirode, od šuma koje izgledaju kao pluća Srbije do livada i zaravni koje ne možete da obuhvatite pogledom. I sve to je smešteno nekako u sam centar Srbije – navodi Strahinić.
Zmije i lekovite trave
Malo je poznato da je planina dobila ime po mnoštvu kuča, odnosno vukova. Zapravo, na Kučaju je nastanjena najbrojnija populacija vukova u Evropi, a stari nazivi su bili Golubinjačke ili Hajdučke planine.
Osim vukova, na Kučaju žive i lisice, zečevi, divlje svinje, srne, jeleni, jazavci, veverice, risovi i divokoze. Ima i svih vrsta zmija koje se mogu naći u Srbiji, pa tako su tamo i otrovnice poput poskoka, šarke i šargana. Planina je bogata pašnjacima i livadama punim lekovitog bilja kao što su: kantarion, hajdučka trava, majčina dušica, kamilica, matičnjak, kopriva, vranilova trava i sremuš. Južni Kučaj se može pohvaliti i bukovim šumama, koje predstavljaju najveći kompleks ove vrste u Evropi, a obiluje i pečurkama.
Strahinić je Kučaj prokrstario džipovima, ali i prepešačio na, kako kaže, svoje veliko zadovoljstvo. I uvek je zaboravljao na vreme kao pojam.
– Taj čisti osećaj slobode. Nema naselja, nema ljudi, a sve odiše nekom čudnom pitomošću – kaže pun divljenja prema doživljenom.
A nije ni čudo, s obzirom na to da Južni Kučaj obiluje očuvanim prirodnim lepotama zbog kojih ima nekoliko rezervata prirode, od opšteg u kome se nalazi prašuma Vinatovača do strogo zaštićenih poput klisura reka Resave i Suvaje. Pod spomenike prirodne vode se Ivkov ponor, Radoševa pećina, Velika Atula, Bušan kamen, Jama Vrtačelje, Resavska i Lazareva pećina i pećina Vernjikica kao i hidrokompleks Lisine.
Kuda teče Nekudovo
Neki od još nedovoljno promovisanih prirodnih lepota na ovoj planini, a koje vredi posetiti, svakako su kraško polje Divljakovac, vodopadi Prskalo i Bigar, ponori reka Kločanica i Nekudovo i izvor i ponor Radovanske reke. Neki od pomenutih krajolika ostavili su najjače utiske i na našeg sagovornika.
– Reka Nekudovo… Čudan naziv rečice koja nekud ide, ne zna se gde, i uvire među stene. Meštani nemaju sigurnu informaciju gde se ta rečica ponovo pojavljuje. Zato su je i nazvali Nekudovo. Sam kraj je idiličan. Nalazi se pored makadamskog puta ali je uvek potrebno malo “avanture” da siđete do samog mesta gde ponire u stene. U sušnim periodima ova mala ponornica zna da presuši dok na proleće čitavu okolinu prekrije sremuš i izgleda bukvalno kao iz bajke – nadahnuto priča Strahinić.
Njemu su se dopali i Uviralo i Valkaluci, a posebno vodopad Prskalo, čija lepota je posebna priča.
Sve radi priroda
Izvor vode koja se preliva preko vodopada Prskalo nalazi se u neposrednoj blizini i do ivice putuje savršenim kanalom.
– Više puta sam se ubeđivao sa lokalnim vodičima da je te kanale napravio i da održava čovek. Uveravali su me da to ipak radi priroda – kaže i dalje u neverici Strahinić.
Lovište Valkaluci
Valkaluci je deo Južnog Kučaja, koji je lovište isprepletano četinarima i livadama. Tamo postoji samo jedan objekat, a to je lovački dom.
– Dobar put vijuga pored četinara, pa preko livada i kroz četinare tako da sve vreme nudi najrazličitije poglede – ističe naš vodič.
Sveta gora Crnička
Od memorijalnih spomenika prirode, na teritoriji Kučaja nalazi se i Mijajlova jama, prostor oko manastira Manasije, Ravanice i svetinja u slivu reke Crnice poznatiji kao “Sveta gora Crnička”.
