Mnogi ne znaju da Divčibare nisu planina, već visoravan na 980 metara nadmorske visine, smeštena u centralnom delu Maljena na kojem su zalasci kao s razglednice. Divčibare se nalaze na spoju morske, karpatske i panonske klime, te otud miris mora u vazduhu, koji prvi oduševi posetioce, pa ne čudi što spada u prvih 10 destinacija za odmor u Srbiji.
Do Divčibara, naime, dopiru vazdušne mase iz Mediterana i sukobljavaju se sa vazdušnim masama Karpata i Panonske nizije, čime se može objasniti prisustvo joda u vazduhu (otud “morski” miris) kao i opisi – vazdušna banja i riznica dobrog zdravlja. Okružen visovima koji ga štite od vetrova, turistički centar Divčibare ima veoma povoljnu, blagu i prijatnu klimu. U proseku je godišnje 289 dana bez vetra, a srednja godišnja temperatura je 18 stepeni.
Sportski potencijal
Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, blagoj i prijatnoj klimi, očuvanoj prirodi, Divčibare su pogodno mesto za jednodnevne izlete, pripremu sportista, porodične odmore, ekskurzije, dečje i omladinske sportske kampove, nastavu u prirodi, a cenjena je i među skijašima. Za skijanje je najatraktivnija nova staza koja se nalazi na severnoj strani Crnog vrha. Dužina staze je 850 metara, a visinska razlika između vrha i podnožja iznosi oko 180 metara. Staza je srednje težine, ubraja se u grupu ski-staza crvene kategorije i odgovara veštijim skijašima. Poseduje i dvosednu žičaru kapaciteta 1.200 skijaša na sat.
Druga staza na Crnom Vrhu (staza “Centar”) sa ski-liftom pogodna je za većinu skijaša, osvetljena je i pruža zadovoljstvo noćnog skijanja. Na ski-stazi “Crni vrh” u okviru Divčibare Ski rizorta, osim prirodnog snega kojeg ima oko 20 centimetra, stekli su se potrebni uslovi i za veštačko osnežavanje staze, što će se raditi tokom cele sezone odnosno uvek kada postoje temperaturni uslovi za to.
Blage divčibarske padine savršene su za sankanje i hodanje na skijama, dok su pojedini delovi Divčibara privlačni za avanturiste i ljubitelje ekstremnih sportova poput mauntingbajkinga, motokrosa, paraglajdinga, orijentacije u prirodi, slobodnog penjanja, kanjoninga. Divčibare su i redovna stanica na relijima džipova i motocikala.
Najveći deo Divčibara idealan je za šetnju, pešačke ture i planinarenja. Ispresecane su brojnim pešačkim stazama, koje vode do vidikovaca sa kojih se pruža predivan pogled na šumadijske planine sve do Kopaonika, na Sokolske planine, Zlatibor, Taru, Zvezdu, Goliju i Durmitor. Vidikovci Maljena lako su dostupni, tako da se do njih može doći obeleženim pešačkim stazama za pola sata do sat hoda. O lepotama i specifičnostima Divčibara govori činjenica da je država tamo proglasila četiri stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir.
Bogatstvo flore i faune
Divčibare su poznate po različitom šumskom i livadskom bilju i cveću, a najviše po najlepšem cvetu planine – narcisu. Maljen je bogat i šumskim plodovima koji se koriste u ishrani: gljive, šumska jagoda, divlja malina, kupina i, mnogima najlepša, borovnica koja raste kao žbun, najviše u šumama bukve i jela. Tamo se može naći i mnogobrojno lekovito bilje (hajdučka trava, pelin, velebilje, matičnjak i majčina dušica).
Najznačajniji predstavnik divljači na Maljenu je srna, a tu su i zečevi, veverice, divlje svinje kao i kune belice i zlatice. Od pernate divljači najzanimljivije su jarebice kamenjarke, šareni i seoski detlići, kreje i planinski slavuji.
– Upoznajte prirodu Divčibara, uživajte u skijanju, prođite pešačkim stazama i bacite pogled sa vidikovaca ove prelepe planine. Prepustite se čarima planine i napunite se pozitivnom energijom – pozivaju iz Turističke organizacije Valjevo.
Ko ide na Divčibare obavezno treba da planira obilazak Valjeva, grada kulture i istorije. Poznat kao zavičaj Desanke Maksimović, Valjevo se ponosi i brendom – duvan-čvarcima, a glavni adut je okolna netaknuta priroda. U neposrednoj blizini Divčibara je venac valjevskih planina koji čine Medvednik, Jablanik, Povlen, Suvobor i Rajac bogat gustom bukovom šumom i rečicama – savršeno mesto za uživanje u prirodnim lepotama. Okolina Valjeva poznata je i po “vodenoj raskoši”. Taorska vrela sa magičnim slapovima, vidikovac na jezero Stubo-Rovni i kanjon reke Gradac definitivno spadaju u predele za koje se vredi potruditi da se nađu. A posetiocima je uvek posebno zadovoljstvo da nađu i divčibarski vodopad Skakalo, koji “skače” skoro 30 metara.
Smaragdni biser
Reka Gradac, smaragdni biser zapadne Srbije, svojim nijansama zelene boje dokazaće vam bistrinu i čistoću (najčistija reka u Srbiji i jedna od najčistijih u Evropi). Ima prelep kanjon gde ćete se osećati kao deo prirode, a huk reke je nešto što će vas terati da se ovde vratite.
Neprocenjiv prizor
Lepote Taorskih vrela teško je rečima dočarati. Vodopadi ušuškani u povlenskim šumama, najlepši slapovi valjevskog kraja, nekoliko vodenica, priroda i mirisi koji se mogu osetiti samo na ovakvim mestima… Utisak? Neprocenjivo!
Kula-zatvor
Kulu Nenadovića, jedan od simbola Valjeva, podigli su vojvoda Jakov i njegov sin Jevrem 1813. za potrebe odbrane grada. Od 1813. Turci su je koristili kao zatvor, zbog čega ju je vojvoda Sima Nenadović srušio po oslobođenju Valjeva 1815. godine. Korišćena je za čuvanje baruta, a danas je kulturno-istorijski spomenik pod zaštitom države sa stalnom muzejskom postavkom.
Selo puno istorije
U valjevskom kraju nezaobilazno je selo Brankovina, zavičaj mnogih ličnosti srpske istorije i kulture. Postojbina je čuvene porodice Nenadović, vođa Prvog srpskog ustanka, duhovnih vođa i putopisaca i ministara prve srpske vlade. Slavu Brankovine svetom je širila i najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović, koja je u ovo selo došla kao beba, u njemu završila osnovnu školu, napisala svoje prve stihove i uvek se rado vraćala svome selu gde je i sahranjena. U Brankovini postoji Kulturno-istorijski kompleks sa školom Prote Mateje Nenadovića, kućom Nenadovića, crkvom Svetih Arhanđela iz 1830. i sobrašicama, drvenim zgradama iz 19. veka. Pri crkvi se čuva dragocena riznica u vidu muzejske postavke (krst relikvijer iz 10. veka, duborezni krst, Veliko jevanđelje – poklon ruskog cara…).
Versko bogatstvo
U blizini Valjeva, skriveni u šumama i brdima nalaze se velike srpske relikvije, srednjovekovni manastiri Ćelije i Pustinja iz 13. veka dok je Jovanja nastao dva veka kasnije. Manastir Lelić, osnovan 1996, zadužbina je vladike Nikolaja, čije mošti su ovde prenete.
Stari grad i duvan čvarci
Naizgled puno kontradiktornosti, Valjevo je zapravo skladna celina u Zapadnoj Srbiji. Tešnjar, stari deo Valjeva, jedan je od njegovih najupečatljivijih simbola. Sastoji se od ulice koja prati tok Kolubare i nekoliko manjih ulica koje se niz brdo spuštaju ka njoj. Glavna ulica Tešnjara, širine jedva šest metara, stešnjena je između obale i padine brega (otud ime Tešnjar). Tipičan stari grad s kaldrmom, lep za videti i prošetati njime. Već spomenuti, legendarni duvan čvarci nigde na planeti se ne pripremaju kao u Valjevu i to po receptu starom 200 godina.
Kako stići
Koordinate: 44°06’13″SGŠ, 19°59’19″IGD
Horgoš-Valjevo 282 km (oko 3 i po sata)
Beograd-Valjevo 92 km (preko novog puta “Miloš Veliki” stiže se za 45 minuta)
Valjevo – Divčibare 38 km
Valjevo – Taorska vrela 10 km
Valjevo – Brankovina 13 km
Valjevo – manastiri Ćelije 6 km, Lelić 11 km, Jovanja 7 km, Pustinja 20 km
Valjevo – jezero Stubo-Rovni 15 km
