Planete rotiraju oko Sunca po manje više kružnim putanjama – orbitama, koje se nalaze u skoro istoj ravni. Vreme koje je potrebno planetama da opišu tu orbitu nazivamo sideričkom revolucijom, sto je u slučaju zemlje 365 dana i 6 sati. Siderička revolucija je različita za različite planete i zavisi od toga koliko je svaka planeta udaljena od Sunca.
Zamislite pica-majstora kako razvija testo za picu vrteći ga oko ruke u vazduhu. Na taj način on ga tanji i raspoređuje tako da ono poprima oblik diska. Rotirajući oblak gasova i prašine iz kojeg je nastao pljosnat na veomna sličan način. Planete su stvorene od materijala iz tog rotirajućeg diska tako da su sve završile u približno istoj ravni.
Smer rotacije planeta oko Sunca je isti kao smer rotacije Sunca oko svoje ose – direktan smer (suprotno kretanju kazaljke na satu). U istom tom smeru rotiraju planete i oko svoje ose, a i sateliti oko njih. Izuzetak je Uran koji kruži u suprotnom-retrogradnom smeru.
Na dan kada počinje jednomesečno poravnanje Merkura, Venere, Marsa, Jupitera i Saturna istražuje se da li je moguće da se to dogodi sa svim planetama našeg solarnog sistema.
Veliki je broj prikaza Sunčevog sistema kao kao planeta poređanih u istu ravan, ali je verovatnoća da se tako nešto vidi u svemiru veoma niska.
Na oko 50 godina, najsjajnije planete se poređaju tako da, posmatrajući noćno nebo, možemo steći utisak da su u manje-više istoj ravni.
Pojedina poravnanja mogu biti i korisna.
Tako je sedamdesetih godina prošlog veka NASA iskoristila poravnanje nekolicine planeta da pošalje svemirske sonde kako bi odjednom istražila Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.
