Agroterorizam i ekoterorizam su obično navedeni kao podtipovi bioterorizma, a koji mogu da postanu u nečijim rukama oružje, opasnije od metka i bombe. Ovaj prvi, prema definiciji, predstavlja izazivanje bolesti kod biljaka i životinja virusima, bakterijama, gljivicama ili toksinima prirodnih živih organizama ili genetski modifikovanih, a može uzrokovati opštu glad i bolesti u redovima neprijatelja.
U novije vreme se taj termin primenjuje i za zločine izvršene protiv kompanija ili vladinih agencija s ciljem da se spreče ili ometu aktivnosti koje su navodno štetne po okolinu. Ekoterorizam je uništavanje ili pretnja uništenja životne sredine, npr. kontaminacijom vodovoda, pa uništavanjem ili onesposobljavanjem energetskih postrojenja.
Bioterorizam, prema rečima Nikole Aleksića, direktora Ekološkog pokreta Novog Sada, ima 101 lice i vrlo je opasan.
On tvrdi za “Vesti” da se ovaj vid “specijalnog rata” sprovodi od 1976. godine na globalnom nivou, kao i da je reč o udaru novog svetskog poretka na čitavo čovečanstvo. Aleksić je uveren da ono što se čuje u javnosti o bioterorizmu, nisu teorije zavere, jer kako ističe, ta dešavanja su potkrepljena dokazima. Iza tog udara na čovečanstvo, prema njegovim rečima, stoje najbogatiji stanovnici planete, bankari iz Bilderberške grupe.
Navodi da su te aktivnosti usmerene na izazivanje ratova na određenim teritorijama, ali i gladi, pa puštanje veštačkih virusa poput AIDS iz laboratorije, pa raznih epidemija.
U osvrtu na priču nazvanu “kemiklstrejls” o avionima iz, kako ga teoretičari zavere nazivaju, Secret large-scale atmospheric programa (SLAP), odnosno “tajnog atmosferskog programa”, a koji prolaskom po nebu ostavljaju široki beli trag, Aleksić tvrdi da je reč o hemikalijama kojim se stanovništvo zaprapšuje štetnim sastojcima.
Ovaj program velikih razmera, uvereni su pristalice takvih priča, služi za ubijanje ljudi.
Aleksić objašnjava da se koristi ABH, odnosno atomsko-biološko-hemijska metoda u sukobima, ali i po čoveka opasno radioaktivno oružje.
– U miru se koristi hrana u kojoj ima kancerogenih i drugih štetnih sastojaka, a potvrda mojih reči su deklaracije proizvoda koje retko ko pažljivo pročita. Vidna je i genetski modifikovana hrana širom sveta, što je takođe proizvod novog svetskog poretka – priča naš sagovornik.
Nikola Aleksić napominje da se sve to dešava u sadašnjim mirnodopskim uslovima ukoliko, kako kaže, “uošte možemo da kažemo da živimo u miru”.
Kao oblik eko-terorizma neki stručnjaci su navodili primer napada na SR Jugoslaviju 1999. kada su bacane bombe sa osiromašenim uranijom i gađani naftni i benzinski rezervoari, trafostanice sa opasnim i, prilikom sagorevanja, izuzetno toksičnim piralenom, ali i rafinerije nafte i druge fabrike. Vazduh u više gradova, je tada zagađen, a opasne materije su završavanle u rekama. Grafitne bombe su, posle Iraka, primenjene i u Srbiji, a njima je bio, dobrim delom, uništen elektro sistem. Zgrade i ustanove ostale bez struje i propalo je mnogohrane, lekova.
Invazija krompirove zlatice
Agroterorizam nije nov, on živi i traje, ukazuje poljoprivredni stručnjak i publicista Branislav Gulan. Na primeru dokumentuje kako se taj “specijalni rat” nije vodio samo prilikom oružanih sukoba.
– Iz Sjedinjenih Američkih Država je pre četiri decenije u Jugoslaviju avionima stigla krompirova zlatica koja napada ovo povrće i tako nam je ubačena, a onda se i proširila po zemlji – priča za “Vesti” kako je obaran rod tom štetočinom.
Takav, kako ga naziva, “specijalni rat” u mirnodopskim uslovima je deo uzroka zbog kojih se poljoprivreda jedne zemlje razvija sporije, čega nije pošteđena Srbija, pojašnjava Gulan.
Od antraksa do COVID-19
Bolesti koje izazivaju mikroorganizmi su se pokazale kao jedan od najvećih zdravstvenih izazova, ali ako se u obzir uzmu ogromne posledice, i kao jedan od najvećih bezbednosnih izazova u 21. veku.
