U vreme interneta i društvenih mreža, kada bi građani trebalo da budu najobavešteniji, po svemu sudeći, oni su gluvi i slepi kod očiju. Ne zbog manjka informacija, već zbog viška lažnih vesti.
Lažne vesti iliti fejk njuz (fake news), kojima se narod zasipa svakog trena, daju privid stvarnosti, pa se briše granica između istine i laži. U prošlosti je broj medija bio mnogo manji, ali strogo se poštovao novinarski kodeks. Danas je teško prebrojati listove, TV i radio-stanice, portale koji niču kao pečurke posle kiše. Neprestano plasiraju neproverene informacije u koje zdrav razum teško može da poveruje. Bez ikakve kontrole najsumanutije priče se šire internetom, a ljudi nenavikli na kritičko razmišljanje, uzimaju ih zdravo za gotovo.
Sam izraz fejk njuz proslavio je američki predsednik Donald Tramp, koji tako naziva svaku vest koja nije po njegovom ukusu. Ova sintagma postala je popularna tokom “rata” za vreme predsedničke kampanje u SAD i poslednjih godina je možda i najviše korišćen izraz.
Trka između Trampa i Hilari Klinton bila je prepuna dezinformacija. Nakon izbora saznalo se da je veliki broj “protramp” izmišljenih priča potekao iz makedonskog grada Velesa. Dokazano je da se tamo nalazilo bar sedam različitih organizacija, koje su zapošljavale stotine tinejdžera iz ovog usnulog balkanskog gradića koji su brzo proizvodili i prepisivali senzacionalne priče za različite kompanije i organizacije u SAD.
Tim Berners-Li, osoba koja je, kako vole da ga predstave, izmislila internet, odnosno World wide web, smatra da su lažne vesti veliki rizik za globalnu mrežu i njenu slobodu.
– Fejk njuz su među tri najvažnija trenda koja prave zabunu. Ovaj problem mora što pre da se reši, ako želimo da internet bude ono zbog čega je i zamišljen, da iskreno služi čovečanstvu. Druga dva trenda koja prete slobodi interneta jeste težnja vlasti da ga nadzire građane, kao i njegova zloupotreba u različitim sajber okršajima – objašnjava Berners-Li.
Upravo su virtuelni, odnosno hibridni ratovi koje putem miša vode države, jedan od glavnih izvora lažnih vesti, kojima se ovim propagandnim sredstvima podriva protivnik. Informacije se šire brzinom svetlosti preko sajber poligona i često laž postaje istina, odnosno građani izvlače pogrešne zaključke i postaju obmanuti.
Lažne vesti nisu novina, ali je doba interneta dalo mogućnost da se brže šire i dolaze do većeg broja ljudi. Jedan od prvih primera puštanja lažnih vesti bio je pre više od 30 godina. Tada je jedan lokalni list “Indija tajms” pustio priču kako je virus HIV-a, koji je tada počeo da zastrašuje čovečanstvo, izmišljen u laboratorijama u SAD i pušten među ljude. Od “Indijan tajmsa” su druge, veće medijske kuće preuzele ovu priču, tako da je stigla do najvećih televizijskih mreža u SAD. Godinama kasnije ispostavilo se da je ovu priču podmetnuo operativac KGB u pomenutom indijskom listu i tako lažnom informacijom uzburkao svet.
Jedna od najboljih definicija lažnih vesti dala je El Hant, urednik u britanskom “Gardijanu”.
– U svojoj najčistijoj formi, fejk njuz je potpuno izmišljena priča, kreirana da izgleda kao da je proizvod kredibilnog novinarstva, koja privlači maksimum pažnje, ali uz to i novac od oglašivanja – objasnila je Hantova.
Utisak jači od jave
Lažne vesti i manipulacije strahovima ljudi nisu novina ni u politici. Ono što je za medije fejk njuz, to je za politiku posttruth politics, odnosno politika postistine, gde istina nije više istina, činjenice, već je sve utisak. Ova kovanica je bila reč godine godine u Oksfordskom rečniku 2016. godine.
