EPA/DAI KUROKAWA

Najviše građana sveta, njih 26 odsto, izdvojilo je siromaštvo, odnosno razliku između bogatih i siromašnih kao glavni svetski problem. Siromaštvo je izdvojeno kao najveći problem u 56 od 68 zemalja koje su učestvovale u ovom istraživanju. I građani Srbije takođe su najčešće naveli siromaštvo kao najveći problem s kojim se svet suočava.

U pojedinim svetskim regijama je problem siromaštva ipak više izražen, pa je siromaštvo kao najveći problem izdvojilo 39 odsto ispitanika iz Latinske Amerike, a 37 odsto iz Afrike. S druge strane u Severnoj Americi je taj problem kao najveći svetski problem izdvojilo 20 odsto ispitanika. U svetu je drugi najčešći spominjani svetski problem terorizam, a zatim nezaposlenost.

Stručnjaci su saglasni da glad, kao jedan od najstarijih neprijatelja čovečanstva, još uvek nije poražena. Situacija je najkritičnija u Africi, gde 43 odsto ispitanika navelo da u proteklih godinu dana često ili ponekad nisu imali dovoljno za jelo. Najbolja situacija je u Zapadnoj Evropi, gde je svega četiri odsto ispitanika navelo da u proteklih godinu dana nije često ili ponekad imala dovoljno za hranu. Pomalo je zabrinjavajuće da je sledeća regija iza Afrike po udelu gladnih Istočna i Centralna Evropa. Skoro 17 odsto ispitanika navelo je da u proteklih godinu dana ponekad ili često nisu imali dovoljno za hranu, što je niže nego u našoj regiji.

Kućnim ljubimcima bolje

Danas u svetu više od 830 miliona ljudi živi u konstantnoj gladi, najviše u Africi i Aziji. Naime, od gladi svakog dana umire 25.000 ljudi, a svakih pet sekundi umre jedno dete! A najtužnije je od svega da se za to isto vreme u svetu baci oko 12 tona hrane.

Ujedinjene nacije navode da bi osnovne potrebe najsiromašnijih za lekovima i hranom bile pribavljene za oko 13 milijardi dolara. A apsurdna činjenica je da ljubitelji životinja u SAD i Evropi potroše i više od toga na svoje kućne ljubimce. Sprovedeno je i zanimljivo istraživanje o evropskim kravama kojim se pokazalo da su one zdravije od gotovo pola svetske populacije. U proseku svaka evropska krava prima 2,20 dolara kroz pomoći i subvencije dok 2,8 milijardi ljudi živi s manje od dva dolara na dan, a od njih 1,2 milijarde živi s manje od dolara na dan.

Prosečna porodica u Zapadnoj Evropi godišnje baca 600 evra kroz nepotrebno kupljenu hranu.

Na čas praznog stomaka

Naime, 170 miliona dece uopšte nema dnevne obroke za vreme nastave, a 130 miliona ne pohađa školu, a poznato je da tako gladna deca ne mogu da postižu zadovoljavajuće rezultate na ispitima te da imaju problema sa koncentracijom.

Meso koje ubija

Da vam neko kaže da ljudi na Zapadu mogu da jedu meso zato jer deca u Africi i Aziji gladuju, da li biste poverovali? Jedna šaljiva pitalica glasi: Koja je to hrana koju što više proizvodimo, to više ljudi umire od gladi? Odgovor je: Meso! Razlog tome jeste taj što je meso neverovatno rastrošan način proizvodnje hrane i prosečno se za jedan kilogram mesa upotrebi 10 kilograma proteina iz povrća. Do izgladnjivanja dolazi zato što ljudi na bogatom Zapadu koriste većinu svetskih useva žitarica kako bi nahranili svoje životinje na farmama. Štaviše, Zapad koristi svoju moć insistirajući na tome da manje bogate zemlje uzgajaju hranu za životinje umesto da tu hranu uzgajaju za vlastiti narod.

Sutra – Planeta na ivici kolapsa (3): Da li je odgovor u GMO