Slika današnjeg sveta prilično je sumorna. Svake godine zbog pomanjkanja hrane, koja negde leži i kvari se u prenatrpanim silosima, umiru milioni ljudi.
Prema podacima FAO (Agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu), kada bi hranu ravnomerno razdelili po svetu, bilo bi je dovoljno za sve stanovnike planete.
Zapravo, nešto bi i preostalo. Trenutno u svetu proizvodimo 10 posto više hrane nego što je potrebno da se nahrane svi ljudi. Ali, viškovi nisu doneli pad, već rast cena hrane. U čitavom nizu država izbijaju protesti, a nekada potresni snimci iz Etiopije osamdesetih danas dolaze sa svih kontinenata, uključujući i evropski.
Svetski program za hranu, organ UN, ističe da je u svetu gladno ili pothranjeno najmanje 850 miliona ljudi.
– Siromaštvo i oskudica u porastu su širom sveta. Možemo to nazvati nemim cunamijem, koji ne priznaje državne granice, i većina ljudi koji su pogođeni nisu ni svesni šta ih je snašlo – Džozet Širan, bivša čelnica programa UN.
Situacija je toliko alarmantna da, na primer, UN u Somaliji imaju problem sa skokom cena hrane koji je takav da su humanitarci pred strašnom dilemom – da li da ljudima dele manje hrane ili da manji broj ljudi dobije obroke?
Svetska banka navodi da su se cene brašna povećale za 120 posto u prošlih godinu dana. U Peruu, primera radi, zbog porasta cena brašna se sve više pravi hleb od krompira. Peru jednostavno ne proizvodi brašno, ne uspeva pšenica u toj zemlji, te ga uvoze, a sa skokom cena ljudi su došli u situaciju da ga mešaju sa krompirom kako bi se kontrolisala cena hleba.
U Jemenu je čak i pre građanskog rata stanovnik u proseku morao da izdvoji četvrtinu svojih primanja samo za hleb, a da ne spominjemo troškove stanovanja i zdravstvene zaštite. U delovima Azije, vojska mora da čuva vreće riže. Cena pirinča, osnovne životne namirnice u Aziji, povećala se trostruko za godinu dana.
Profesorka Vanda Felbab Braun iz Brukings instituta u Vašingtonu kaže da glad predstavlja pretnju globalnoj bezbednosti, te dodaje da upravo glad omogućuje terorističkim organizacijama da mobilišu frustrirane i marginalizovane mase ljudi koje su najgore pogođene ovom krizom.
Broj gladnih u svetu ponovno je u porastu nakon što je padao početkom devedesetih dosegnuvši brojku od 842 miliona ljudi, izvestio je FAO.
U godišnjem izveštaju o gladi FAO je rekao kako je nakon što je broj gladnih u zemljama u razvoju u prvoj polovini 1990-ih smanjen za 37 taj broj opet povećan za 18 miliona. U tu brojku uključeno je 10 miliona gladnih u industrijalizovanim zemljama, 34 miliona u zemljama u tranziciji i 798 miliona u zemljama u razvoju. Da bi se ova pošast zaustavila čitav svet na godišnjem nivou mora da smanji broj gladnih za 26 miliona ljudi godišnje, što je cilj od kojeg smo još jako daleko.
Kineski recept
Regionalno gledajući, samo su Latinska Amerika i Karibi zabeležili smanjenje broja gladnih nakon sredine 1990-ih. Samo 19 zemalja, uključujući Kinu, uspelo je tokom devedesetih da smanji broj gladnih za ukupno 80 miliona. Nasuprot tome 26 drugih zemalja je povećalo broj gladnih za 60 miliona u istom razdoblju. Samo 22 zemlje, među kojima Bangladeš, Haiti i Mozambik, uspele su da smanje glad, dok se obrnuto dogodilo u 17 zemalja, uključujući Indiju, Indoneziju, Nigeriju, Pakistan i Sudan, izvestio je FAO.
SUTRA: Planeta na ivici kolapsa (2): Dnevno umre 25.000 ljudi
