Plan podsticaja Evropske unije za privredni oporavak od posledica korona krize naišao je na prepreku.
Pred nemačkim Ustavnim sudom pokrenuto je pitanje ustavnosti zajedničkog preuzimanja duga 27-članog bloka, prenosi CNBC.
Zemlje članice EU dogovorile su se u julu prošle godine o emisiji zajedničkih obveznica na međunarodnim finansijskim tržištima preko Evropske komisije, kako bi prikupile 750 milijardi evra (883 milijarde dolara) za ublažavanje negativnih efekata pandemije koronavirusa na nacionalne ekonomije.
Mada zemlje EU zajedno donose mnoge političke odluke, svaka država ima potpunu kontrolu nad svojim fiskalnim aranžmanima. Prihvatanje zajedničkog duga pokazalo se kontroverznim za fiskalno konzervativnije zemlje bloka, koje strahuju da će to za posledicu imati veće opterećenje njihovih poreskih obveznika, dodaje CNBC.
Nevladina organizacija u Nemačkoj, Alijansa volje građana, podnela je žalbu Ustavnom sudu te zemlje navodeći da evropski sporazumi ne dozvoljavaju zajedničko zaduživanje.
Kao rezultat toga, nemački sud je u petak stopirao zakon koji bi otvorio put Evropskoj komisiji da izađe na tržište duga i prikupi sredstava za Fond za oporavak.
Nemačke sudije su saopštile da su preventivno morale da donesu odluku o privremenoj zabrani zakona.
“Svesni smo da je Fond za oporavak politički projekat o kojem je već doneta odluka. Međutim, s obzirom na značajne rizike, savezna vlada bi trebalo da osigura da zaduživanje na nivou EU i zaobilaženje fiskalnih pravila ne postanu trajno rešenje”, naveo je Ustavni sud u saopštenju.
Presuda nemačkog suda je doneta uprkos tome što je 478 od 645 poslanika u nemačkom parlamentu dalo prošle nedelje “zeleno svetlo” ratifikaciji zakona o zajedničkom dugu EU.
Američka televizijska stanica takođe podseća da EK ne može da potraži sredstva na finansijskim tržištima pre nego što sve države članice usvoje predmetni zakon o takvom potezu.
Čak 22 od 27 članica EU je do sada usvojilo zakon ili bi trebalo da završe taj postupak sledećeg meseca. Austrija, Poljska, Mađarska i Holandija još nisu potvrdile kada će njihovi parlamenti glasati o pomenutom zakonu, a nad Nemačkom se sada nadvio oblak neizvesnosti po ovom pitanju, navodi CNBC.
“Ukoliko se ovo pitanje brzo ne reši i odluka Ustavnog suda ne prikloni zakonu koji su oba doma nemačkog parlamenta prethodno odobrila velikom većinom glasova, isplate iz fonda bi zbog toga mogle da se odlože ili čak da budu dovedene u opasnosti”, napisao je danas u komentaru Holger Šmeding, glavni evropski ekonomista Berenberg banke u Hamburgu.
