Dosta građana to ne zna, pa se često dešava da reaguju zbog iznosa uvoznih dažbina koje treba da plate prilikom carinjenja. Treba imati na umu da kada se kaže uvozne dažbine, misli se na carinu i PDV. Ponekad se građani bune zbog iznosa "carine", a da im carinske dažbine uopšte nisu naplaćene, već su platili PDV. 
Uvozne dažbine na pošiljke koje fizička lica primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, obračunavaju se primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto, a na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV. Važno je da se naglasi da se za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine.
U slučaju da su pošiljke vrednije od 3.000 evra ili kada ih naručuju pravna lica tada je obavezno podneti deklaraciju u pisanom obliku (Jedinstvena carinska isprava – JCI) i započeti postupak redovnog carinjenja. Ono podrazumeva da će se roba cariniti po stopi utvrđenoj Zakonom o carinskoj tarifi.
Treba napomenuti da roba koja se uvozi, odnosno naručuje, može da stigne običnom pošiljkom – preko PTT službe ili brzom poštom preko firmi kakve su DHL, Fedeks, UPS. Ukoliko, međutim, pošiljka stigne brzom poštom ona se takođe carini po stopi koja je propisana Zakonom o carinskoj tarifi, a ne primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto.
Način dostave robe izbor je naručioca i on se o tome verovatno izjašnjava u momentu porudžbine. Za naše građane i dalje je povoljnije da robu primaju putem obične pošte, s obzirom na to da su PTT usluge jeftinije od usluga brze pošte, pa su samim tim ukupni izdaci niži. Kako se kod poštanskih pošiljaka koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava se za troškove transporta i poštarine, onda je jasno da će viša cena transporta znatno uticati na uvećanje vrednosti same pošiljke, pa će i carinske dažbine za takvu pošiljku biti više.
Od momenta uvođenja PejPal servisa u Republici Srbiji došlo je do znatnog povećanja broja pošiljki. Procentualno to iznosi i više od 50 odsto u odnosu na period pre uvođenja takve mogućnosti plaćanja.
Treba, međutim, naglasiti da se pošiljke ne sortiraju prema načinu plaćanja, te je tako nemoguće reći koje su naručene preko PejPal servisa, ali je moguće konstatovati da se ukupan broj pošiljaka višestruko uvećao u odnosu na period kada takav servis nije postojao. Iz raspoloživih podataka moguće je zaključiti da najveći broj pošiljaka pristiže iz Kine i SAD, a da njihova vrednost najčešće ne prelazi sumu od 50 evra.
Može se reći da građani na ovaj način najčešće naručuju tehničku robu i to mobilne telefone, delove za kompjutere, eksterne memorije, ajpodove i tablete, kao i garderobu i obuću.
* U saradnji sa Upravom carina Srbije
