Kada neko postane kapiten košarkaša Crvena zvezda u 21. godini, jasno je da je spreman da postane veliki igrač.
Krećemo od istorijskog uspeha košarkaške reprezentacije Srbije, osvajanja srebrne medalje na Svetskom kupu u Španiji. Talentovani krilni centar bio je 13. igrač – precrtan je dan pred put "orlova" u Granadu.
– Neko je morao da bude i 13. – uz osmeh će Luka. – Bio sam poslednji koji je otpao i prošlog leta, pred Evropsko prvenstvo u Sloveniji. Valjda misle da sam mlad, pa ima vremena za mene. Šalim se, naravno… Presrećan sam što su momci doneli srebro. Ovog leta, što je, nažalost postalo normalno kod nas, bilo je mnogo skeptika koji su sumnjali u rad selektora i celog tima, tako da ovaj rezultat još više dobija na težini. Momci su napravili sjajan posao, pokazali neverovatno zajedništvo i ono, što je možda i bitnije od same medalje, vratili veru u košarku u Srbiji.
Kome je prvo čestitao?
– Tokom celog prvenstva sam bio na vezi s nekoliko momaka, a najviše sa Raškom Katićem, koji sada sjajno igra u Saragosi. Zbog toga sam kao njegov naslednik u Zvezdi njemu prvom čestitao i na srebru.
Kako je letos sve u reprezentaciji zarazio PES-om?
– Dok si na bazičnim pripremama, nema mnogo načina da "ubiješ" vreme… Svaki oblik razonode je dobrodošao, tako da ništa specijalno nisam uradio, samo sam poneo soni plejstejšen na Kopaonik…
Ko je stvarno bio najbolji i ko je mogao da mu parira?
– Svi smo bili tu negde, nije se niko isticao. Zavisi kakav je kome dan, što se kaže – danas može svako svakog da dobije…
Neka anegdota sa saigračem i dugogodišnjim prijateljem Nemanjom Dangubićem?
– Bilo ih je dosta, ali bih ih radije zadržao za sebe.
Talentovan i za fudbal
Poznato je da je jedan od najvećih fanova fudbala među košarkašima?
– Volim da ga gledam u slobodno vreme, a engleska Premijer liga je, naravno, broj jedan. Mislim da mnogi dele moje mišljenje. Uostalom, Engleze najviše i pratim zbog Arsenala, koji mi je omiljeni strani klub.
Osim što voli da ga gleda, da li zna i da igra?
– Iako bi zbog visine moglo da izgleda tako, nisam totalni antitalenat za fudbal. U mom kraju u Novom Sadu se uvek više igrao fudbal nego basket, tako da sam tamo naučio da baratam i fudbalskom loptom. Nažalost, sada nemam baš često priliku da igram, prvenstveno da se ne bih povredio – napominje Luka.
Jelena već dominira
I Lukina sestra je odlična košarkašica.
– Sestra Jelena me već baca polako u drugi plan. Zaista je dominantna među vršnjakinjama. Trenutno igra u Ženskoj košarkaškoj Akademiji Novi Sad i stvarno joj dobro ide. Što je najbitnije od svega, voli da trenira. Prošla je već kroz neke regionalne i državne treninge i nadam se da će za godinu-dve biti kadetska reprezentativka.
Da li ponekad igraju basket i ko pobeđuje?
– Nismo još imali prilike da igramo, ali ima vremena… Prvo da pobedi tatu, pa onda može sa mnom da se okuša – kaže Luka.
Da li još igra igricu "fudbal menadžer" i koji klub vodi?
– U poslednje vreme ne igram… Lako se zarazim i onda se desi da "zaboravim" da treba da spavam, pa sam napravio pauzu…
Kada se najviše iznervira?
– Mislim da nema većeg nerviranja nego posle izgubljene utakmice. Svi koji se bave sportom znaju o čemu pričam.
Omiljena navijačka pesma?
– Svaka je dobra kad zagrmi s tribina, tako da neću da izdvojim nijednu.
Kakav je lik novi Amerikanac Markus Vilijams?
– Markus je stvarno super momak, pored toga što je odličan košarkaš. Već dugo je u Evropi, imao je saigrače s ovih prostora, tako da mu nije predstavljalo problem privikavanje na novu sredinu.
Da li se druži sa Zvezdinim Amerikancima i šta im se u Beogradu najviše sviđa?
– Družimo se kad ugrabimo nešto slobodnog vremena, odemo negde na večeru, na piće i slično. Uglavnom, svima se sviđa to što su ljudi opušteni, ljubazni prema njima i, naravno, hvale hranu na sva usta – uz osmeh kaže Mitrović.
