Plaćaju strancima da unište domaće

Srbija nemilice traći novac poreskih obveznika na kontroverzne programe zapošljavanja, odnosno plaćanje prevashodno stranim investitorima po 5.000 evra da bi zaposlili jednog radnika. Da taj model nije dao rezultate, već je samo napravio štetu, svedoči primer AHA Mure koja je privatizovala Prvi maj iz Pirota, a koji je danas u stečaju.

Stečaj logičan kraj: AHA Mura

 

– Naša vlada je zapravo kupila Prvi maj, pa ga poklonila AHA Muri koja je sada u stečaju i u Sloveniji. Pogledajte paradoks: država je platila iz Fonda za razvoj slovenačkoj kompaniji 4,5 miliona evra da bi zaposlila 1.200 radnika koji su već bili zaposleni! Sad nemamo ni fabriku, platili smo zapošljavanje 1.200 ljudi i proizveli 1.200 socijalnih slučajeva. Ako je to dobra politika i ako za to niko ne snosi nikakvu odgovornost, onda srljamo u propast – kaže za "Vesti" Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
Ostaju otvorena pitanja kakve bankarske garancije "poslodavci-investitori" prilažu kod apliciranja za fondove, ali je očigledno da Vlada nema nameru da odustane od loše prakse, što se vidi po novcu opredeljenim za subvencije i u rebalansu budžeta za 2014, a verovatno i iduću godinu.

Avanturisti: Milan Knežević

– Reč je o običnom avanturizmu i korupciji preko leđa ono malo zdrave privrede i poreskih obveznika. Samo Simpo nas je po istom modelu koštao skoro 70 miliona evra, radnicima Fijata u Kragujevcu država plaća penziono i socijalno osiguranje. Zapravo smo mi protočni bojler gde se silan novac izvlači, a kompanije uništavaju. Mi se hvalimo pred strancima da imamo jeftinu radnu snagu. Pa znate, robovlasničko društvo je imalo najjeftiniju radnu snagu jer je bila besplatna, pa je propalo – dodaje Knežević.
Brojke govore da gro novca za kupovinu radnih mesta, čak i u visini do 10.000 evra po radniku, odlazi strancima. Vlada se hvališe kako je i 11.000 domaćih preduzetnika dobilo podsticaje, ali Knežević smatra da se tu krije varka.
– Od sveg novca 76 odsto je otišlo strancima. Pri tom se to radi krajnje neselektivno, a ne sektorski pa da, recimo, stimulišemo agrar ili infrastrukturu ili voćarstvo. Mi nikakve kriterijume nemamo. Uostalom, subvencije su neustavne jer stavljaju učesnike na tržištu u neravnopravan položaj – dodaje Knežević.

Stegnuta potrošnja: Milan Ćulibrk

Država ne otklanja uzrok milionske nezaposlenosti i rada u sivoj zoni. Uzrok su visoki porezi i doprinosi. Oko 400.000 zaposlenih radi u sivoj zoni, a za to je odgovorna država, a država će biti zakinuta za milijardu dinara, jer je toliko prihodovala od poreza i doprinosa plaćenih za 140.000 ljudi koji su prošle godine legalno zaposleni.
– Poslodavci ne zapošljavaju kad im država daje subvencije, već kad imaju povećanu tražnju za robom koju proizvode. Nezaposlenost je sistemski problem. Ona se ne rešava subvencionisanjem investitora – ističe naš sagovornik.