Pisanje rukom može da poveća povezanost mozga više nego kucanje, odnosno može da poveća učenje i pamćenje, pokazalo je najnovije istraživanje.
Naučnici u Norveškoj došli su do tog zaključka tako što su snimali moždanu aktivnost 36 studenata Univerziteta u Norveškoj i došli do zaključka da kucanje može da bude brže od pisanja rukom, ali da je manje stimulativno za mozak, prenosi NBC njuz.
Na početku eksperimenta, učenicima je rečeno da ili pišu reči kurzivom koristeći digitalnu olovku na ekranu osetljivom na dodir, ili da ukucaju iste reči pomoću tastature.
Kapa sa 256 senzora na njihovoj glavi merila je njihove moždane talase snimile su električne signale mozga učenika, uključujući gde su moždane ćelije bile aktivne i kako delovi mozga međusobno komuniciraju.
Koautor studije i profesor neuropsihologije na NTNU Odri van der Mer rekla je da je glavni nalaz bio da rukopis aktivira skoro ceo mozak, u poređenju sa kucanjem, što jedva da aktivira mozak kao takav.
“Mozak nije mnogo problematičan kada pritiska tastere na tastaturi, za razliku od kada formira ta slova rukom”, van der Mer
Studija je pokazala da pisanje rukom zahteva komunikaciju između vizuelnih, senzornih i motornih korteksa mozga. Ljudi koji su pisali digitalnom olovkom morali su da vizuelizuju slova, a zatim da koriste svoje motoričke veštine da kontrolišu svoje kretanje tokom pisanja.
“Kada morate da formirate slova rukom, ‘A’ će izgledati potpuno drugačije od ‘B’ i zahteva potpuno drugačiji obrazac kretanja”, rekla je van der Mer.
Sa druge strane kada kucate, tasteri izgledaju uglavnom isto, bez obzira na slovo, dodaje ona i dodaje da je to pokazalo da kucanje zahteva manje aktivnosti mozga u vizuelnim i motornim korteksima jer su samo mali delovi mozga aktivni tokom pisanja i nema potrebe da mozak komunicira između različitih oblasti.
