Leskovački pisac Aleksandar Stojanović je promovisao svoju drugu knjigu u Beogradu. Posle prozne zbirke “Male leskovačke priče”, čitalaštvo srpske prestonice je imalo priliku da sazna više informacija o zbirci pesama “Pobuna u doba samoće”, rukopisu koji je, prema piščevim rečima, nastajao pet godina. Autor je odgovarao na brojna pitanja posvećena pisanju, čitanju i odnosu koji ima prema poeziji i prozi, budući da stvara i jedan i drugi žanr. Pisac je na početku iskazao zahvalnost prisutnima što su došli da, zajedno s njim, razgovaraju o, kako je istakao “najtrajnijoj magiji od svih”, što je po njemu književnost.
– Ovo je ukupno moja peta promocija, druga kada je u pitanju “Pobuna u doba samoće”, i na svakoj sam isticao da ovakva okupljanja treba da se protumače kao odavanje počasti pisanoj reči, pa tek onda konkretnom piscu. Volim ove događaje, jer slave čitanje i stvaranje, dve moje najveće strasti – istakao je u uvodnom izlaganju Stojanović. Autor je ukazao na neobične početke njegovog bavljenja poezijom, iako sebe smatra primarno proznim piscem.
– Poeziju sam, na moju veliku radost, počeo da pišem sasvim slučajno, i to u najmanje poetskim uslovima od svih. Bilo je to dok sam sedeo sa drugovima u kladionici. Bez jasne ideje kako sam se tu zadesio, okrenuo sam tiket “naopačke” i zapisao svoju prvu pesmu. Tog dana je, praktično, počeo moj rad na knjizi “Pobuna u doba samoće”. Od tog trenutka, potreba da svoja razmišljanja iskažem kroz poetski izraz je dolazila periodično. Uživam u pisanju i nikada se nisam bojao kreativnih avantura koje podrazumevaju takvu vrstu izražavanja. Poezija je intelektualni i kreativni izraz mojih misli, a duboko emotivno, potreba da komuniciram sa svetom. Danas, dok ovde govorim pred vama, dragi prijatelji, smatram da je taj moj poriv koji me prati kao neprolazna navika doživeo svoju najlepšu materijalizaciju. Čuvajte i negujte svoj talenat – zaključio je Stojanović.
Poruka svetu
Pisac je sa publikom podelio i njegovo viđenje značaja ovog književnog dela.
– Knjiga “Pobuna u doba samoće” je neobična knjiga po mnogo čemu, pa i po tome što se u poslednjoj četvrtini knjige nalaze kratke priče, tako da se radi o poetsko-proznom hibridu. Kako pričama, tako i pesmama, pokušavam da dam na značaju mnogim svetlim, tamnim, važnim i manje važnim aspektima života i stvarnosti. Rukopis koji je pred vama je pisan na takav način da ga svako može razumeti u skladu sa svojim afinitetima, ali držim i da se čitavim njegovim ritmom proteže poruka koju sam, sebi i drugima, hteo da pošaljem. To je jedna od važnih uloga umetnosti, svojevremeno je govorio Hegel i ja sam saglasan s njim – ističe pisac.
Književne nagrade
Stojanovićeve priče i pesme objavljene su u preko 20 književnih zbornika. Dobitnik je prve nagrade za najromantičniju ljubavnu pesmu u Mrkonjić Gradu, trećeg priznanja za priču na konkursu Prosvjete u Srebrenici, kao i nagrade na Osmim Drinskim književnim susretima u Zvorniku za neobjavljenu zbirku priča.
Biografski podaci
Aleksandar Stojanović je rođen u Leskovcu, 14. maja 1994. godine. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a osnovne i master studije je kompletirao na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Još tokom studija je počeo intenzivno da piše književne forme, ali i stručne tekstove bezbednosne prirode. Punih pet godina je saradnik “Vesti”.
