Drugi sajam srpske knjige održan je u Geteborgu. Na ovoj dvodnevnoj manifestaciji predstavljena su dela šesnaest naših pisaca iz Švedske, Norveške, Danske, Švajcarske i Srbije. Organizator Sajma srpske knjige je udruženje “Inicijativa za kreativnu komunikaciju”, a cilj manifestacije je zajednički doprinos očuvanju kulture, tradicije, pisma i jezika.
Ovakve i slične manifestacije već deset godina organizuju. Kako kroz pozorišne predstave, promocije knjiga, radionica o jeziku i kulturi, dečijeg glumačkog studija “Pipi Lota” i druge manifestacije. Moderator programa je bila Jasna Janković, profesor knji- ževnosti iz Beograda. Sajam su otvorili NJ.E. izvanredna i opunomoćena ambasadorka Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj gđa Jelena Čukić Matić, Gordana Antunović, osnivač Inicijative za kreativnu komunikaciju i Sabaheta Salkić Vehabović, ispred NBV-a.
Sve više posetilaca
“Velika mi je čast i zadovoljstvo da ste me pozvali na ovogodišnji sajam za koji ja prema prvim utiscima vidim da će postati tradicionalan i da će i iduće godini biti isti broj posetilaca ili više. Podršku Ambasade će te uvek imati i moju ličnu podršku od sveg srca za sve vas, zato što vi to zaslužujete svojim predanim radom, posvećenošću i inicijativom kojom pokazujete i nekom toplinom kojom sve ove ljude ovde okupljate. I čini mi se za ovo kratko vreme koliko sam u Švedskoj, da je ono što je našim ljudima najviše potrebno je upravo ta međusobna interakcija, toplina i razmena reči. Pisana reč je jedna od stubova svake kulture, identiteta svakoga naroda. Tako da činjenica da ste se odlučili da imate Sajam knjige a ne Sajam vina, što nije isto loše, ali Sajam knjige znači mnogo više za održavanje naše tradicije, kulture i promocije pisane reči u Švedskoj”, istakla je ambasadorka na otvaranju manifestacije.
Tradicija u nastajanju
Prvi dan manifestacije započeo je kratkim dokumentarnim filmom o životu i delima Petra Božovića, našeg proslavljenog glumca koji se kao uvaženi gost iz Srbije obratio učesnicima sajma i mnogobrojnoj publici. Nakon toga je Božović predstavio knjigu “Zvonari slobode”, Aleksandre Ninković Tašić. Porukom preko video linka, organizatorima i učesnicima sajma se obratio i akademik Matija Bećković, koji je iz opravdanih razloga bio sprečen prisustva na ovoj manifestaciji. Gostima se obratio i sveštenik Nenad Ilić, režiser i književnik. On i Božović su učestvovali i u panelu “Stvaraoci sa juga pod nebom severa”.
Takođe, prvog dana svoje knjige su predstavili i: Milena Stevanović (Norveška) – “Moj deda pripoveda” i Irini Kalides (Grčka – Švedska ) – “Oanade Föqder”, Maria Wersen, ispred Izdavačke kuće Mina. Sve knjige je prevela Jasminka Petrović. Tokom celog dana sajma radilo je i Veselo ćoše, gde su se deca mogla kreativno izražavati uz dečiji studio glume Pipi Lota. Takođe, radila je i radionica sa porodicom Sandić za decu od 6 do 11 godina sa temom “Ojačaj svoje samopouzdanje”. Tokom sajma sklapana su nova prijateljstva i razmenjivala iskustva pisaca ali i rađale nove ideje i projekti. Posebno zadovoljstvo je bila radost i utisak prisutnih da će se ova značajna manifestacija nesumnjivo pretvoriti u tradicionalnu.
Putovanje biciklama
Posebno je bilo interesantno predstavljanje porodice Sandić – “Dnevnik sa putovanja biciklima”. Naime, petočlana porodica Sandić (Dragan, Biljana i kćerke: Teodora, Sofija i Iskra) su predstavili svoju nesvakidašnju porodičnu priču, kada su jednog leta odlučili da biciklima krenu na nesvakidašnji put, od svoje Kovačice do Švajcarske. Veoma emotivna priča sa putešetvija, a koju krasi Draganov i Biljanin moto “Lepota je u samom putovanju, a ne u dolasku na cilj”. Kada su Sandići krenuli biciklima na put dugačak 1.500 km, Teodora je tada imala 10, Sofija 8 a Iskra nepune 4 godine.
Autori iz Srbije i sveta
Drugog dana sajma knjiga svoja dela predstavili su: Jelena Bačić Alimpić (Srbija) – Poslednji sati, Aleksandar Draganović (Švedska).
– “Čitanje snova”, drugo izmenjeno izdanje, Tihomir Barbulović (Danska) – “Piper, svedok jedne epohe” i “Pored tuđeg plota”, Branko Dimović Dimeski (Norveška) – “Srpski krvavi put 33 anđela”, Johanes Solberg (Norveška) – “Antologija bića u pravoslavlju”, Milka Kajganić (Švajcarska) – “Oluja u očima nesrećnika”. Video-linkom se obratio i Knut Flovik Thoresen (Norveška).
