Iako su ova i prethodna godina nastavnike i učenike u dijaspori stavile pred nove okolnosti rada neki nastavnici su pronašli načine da aktiviraju učenike i povežu škole u rasejanju sa onima u matici.
Tako su nastavnice Sanja Hundhamer iz Srpske dopunske nastave na srpskom jeziku iz Stavangera u Norveškoj u organizaciji Ministarstva prosvete Srbije i nastavnica Sena Vukotić iz Osnovne škole “Mito Igumanović” iz Kosjerića u oktobru 2020. godine povezale po 14 učenika iz svojih škola osmislivši akciju “Šaljem ti pismo”. Akcija je deo projekta “Kvalitetno obrazovanje za sve” u kojoj škole učestvuju.
Sa željom da nastavu osmisle na drugačiji način, povezale su učenike koji su izrazili želju da se dopisuju sa vršnjacima i na taj način vratile pomalo zaboravljeni način komunikacije – pismo pisano rukom. Pismo koje se ne šalje putem internet konekcije, nego poštom i kome treba određeno vreme da stigne na odredište. Vreme koje učesnici provode u očekivanju poruka koje će preći put od stotine kilometara i doći na drugi kraj sveta. Put od Srbije do Norveške.
– Ovu ideju sam imala već duže vreme jer sam želela da pisanje pisama vratimo u modu, vežbamo pisanje na ćirilici, da učenici steknu nove prijatelje i osete kako je očekivati pismo koje putuje dve hiljade kilometara. Preko kolege sa fakulteta koji radi u kosjerićkoj školi upoznala sam nastavnicu Senu. Kroz kratak razgovor uvidele smo da obe volimo da uključujemo učenike u različite vannastavne aktivnosti i uz kafu smo skovale plan za akciju, a po mom povratku u Norvešku kontaktirale smo jedna drugu i planirale koje učenike spojiti u parove za dopisivanje, koje će biti teme za dopisivanje… – kaže za “Vesti” Sanja Hundhamer.
Nastavnica Sena Vukotić dodaje da su učenike odabrale po uzrastu i sličnim interesovanjima.
– Oni su sa velikim entuzijazmom pisali pisma i iščekivali odgovore. Euforija je bila podjednaka i u Norveškoj i u Kosjeriću. Nastavnica Sanja i ja smo se pridružile akciji tako što smo i nas dve razmenile pisma – kaže nastavnica Sena.
Tema prvog dopisivanja bila je “Hajde da se upoznamo”, a o radosti iščekivanja pisama, ushićenju pri njihovom otvaranju, stečenim novim poznanstvima, razmeni poklona, slatkiša, crteža, stripova, snimljen je i film.
Učenici obe škole govore u petnaestominutnom filmu koji je sniman u toku ove šestomesečne akcije.
Sava Đurđević iz Norveške je dobio pismo od Arsenija Perišića, a Emilija Rađenović iz Stavangera je Nikoli Pavloviću poželela da postane poznat na Jutjubu, Andrej Vukotić iz Kosjerića je svom drugaru Bogdanu Popoviću poslao strip koji crta.
– Bilo je zabavno, jer ovde nemamo puno drugara iz Srbije. Lepo je bilo dobiti nekog novog prijatelja i da vidimo kako je u Kosjeriću – kažu Sofija Helgesen i Leonora Cvetković iz Srpske dopunske škole
Arseniju Perišiću iz Kosjerića je ovo bilo posebno iskustvo.
– Drugačije je od svega na šta smo navikli, počev od samog iščekivanja pisama Norveške. Hvala nastavnicama Sanji i Seni što su nam ovo omogućile.
– Bilo je super i zabavno. Lepo je dobiti novog prijatelja, naročito iz Srbije – kaže Ognjen Stević.
Tatjani Popović je dopisivanje bilo baš zanimljivo i to preporučuje i drugim vršnjacima, a
Milan Lazarević je srećan što je dobio pismo od Luke Radovanovića iz koga je saznao da imaju puno zajedničkih interesovanja.
Iako je cilj projekta bio osnaživanje pisane komunikacije, rukopis, klasično pismo sa crtežima i ilustracijama u akciji se nije zaobišlo ni viđanje preko Zum platforme, dopisivanje preko zajedničkih društvenih grupa koje su bile dopuna akciji i bile u službi da svi što češće budu u kontaktu u intervalima između poslatih pisama. Sa lepim vremenom, popuštanjem mera protiv korone učenici se nadaju i sretanju uživo u Kosjeriću ili Stavangeru jer, jedini lepši poklon od pisma je neposredno druženje.
Da krenu i drugi
Nastavnice Sanja i Sena očekuju da će aktivnosti koje sprovode inspirisati još neke škole u Srbiji da se povežu sa našim školama u dijaspori i da će na taj način ojačati druženje dece na srpskom jeziku i povezati naše učenika ma gde da su.
Da čitaju za 30 godina
Kao učesnici akcije i filma pojavljuju se i roditelji učenika koji su veoma rado pomagali u ostvarivanju aktivnosti: prevozili poklone, snimali kratke materijale za film, podsticali decu za dopisivanje prisećajući se i nekih svojih dopisivanja kada je pisanje pisama bilo učestalije, a samo pismo ostajalo kao trajna uspomena na neka poznanstva.
– Mislim da je ovo sjajan projekat, naročito da je u ovo vreme društvenih mreža deca povežu na takav način. Sava i Arsenije su bili kreativni u pisanju pisama, a nadam se da će za jedno 30-40 godina pričati baš o tim pismima. Podržavam ovu akciju i da malo decu odvojimo od ovog brzog života – kaže Ivan Đurđević.
Slađana Vujić je majka Anđelije iz Kosjerića.
– Ova akcija zahvaljujući kojoj se upoznaju deca na različitim stranama sveta je svakako dobrodošla ne samo u našem domu, nego u domovima svih roditelja koji razmišljaju o tome da je važno u životu steći što više poznanika i prijatelja. Pružam punu podršku i nadam se da će deca imati priliku da se upoznaju uživo i da će nastaviti da se druže godinama.
Cveta Stanisavljević iz Norveške ističe da, osim što je sjajna prilika da naša deca upoznaju nove prijatelje, ovaj projekat im pruža mogućnost da obogate fond reči i dodatno upoznaju srpsku kulturu i tradiciju.
– Lepo je kad se dobije poklon, a pismo je neka vrsta poklona koji dugo putuje, ali koji i dugo traje. Posle nekoliko godina možete opet da ga otvorite pročitate i da vam i tada kao i prvi put izazove osmeh na licu – kaže Saša Vrekić, Vukov tata.
Paketi otvarani na času
Između Norveške i Kosjerića nisu putovala samo pisma, već i paketi. Jedni drugima, đaci su slali i poklon-pakete. Deca iz Stavangera su poklone otvarala u školi jer nisu mogli da čekaju da stignu kući. Očekivano, prvo su pojeli najlepše srpske slatkiše – plazma keks, krem bananice i ostalo.
Devojčicama su se svidele plišane igračke, šnalice i magneti, dok su dečaci uživali u figuricama i dobijenim crtežima i stripovima.
Podeljene knjižice
U Srpskoj dopunskoj školi u Stavangeru poslednji dan školske godine je proslavljen u subotu 12. juna. Učenici su uživali u slatkišima, igrama i imali svečanu podelu đačkih knjižica.
Nerešeno sa Kopehagenom
Učenici mlađe grupe iz Stavangera su na dan podele knjižica imali i zanimljivu aktivnost. Putem video-poziva razgovarali su sa vršnjacima iz Srpske dopunske škole u Kopenhagenu i učestvovali u kvizu kroz koji su ponovili pređeno gradivo i “takmičili” se. Nastavnice Sanja Hundhamer i Ksenija Maričić su brojale bodove i zamislite – bilo je nerešeno.
Deca parovi
Prvobitno su nastavnice Sanja i Sena imale nameru da povežu po 13 učenika, a onda je u školu u Stavangeru stigao novi učenik koji se odmah priključio akciji i tako je nastalo 14 parova.
Vuk Vrekić – Ema Petrović
Leonora Cvetković – Jelena Tešović
Ana Helgesen – Anastasija Radošević
Mateja Stojković – Anđela Radovanović
Stefan Petrović – Aleksandra Milivojević
Anđela Rađenović – Anđelija Kijačić
Sava Đurđević – Arsenije Perišić
Bogdan Popović – Andrej Vukotić
Tea Mira Stanisavljević – Elena Arsov
Ognjen Stević – Anđelija Vujić
Sofija Helgesen – Tatjana Popović
Emilija Rađenović – Nikola Pavlović
Milan Lazarević – Luka Radovanović
Sofija Stojković – Sara Savić
