U velikoj diplomatskoj bici suprotstavljenih strana u BiH uoči sednice Saveta bezbednosti UN kratkoročnu korist ostvarilo je Sarajevo, ali ono što se dogodilo u Njujorku dugoročno će poremetiti već narušene odnose unutar zemlje.
Ovo je opšta ocena iz Banjaluke i Mostara nakon što su se SB obratili visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit, kog Srpska ne priznaje, a zatim i bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović. Podsetimo, SB nikada nije potvrdio imenovanje Šmita, ali se on ipak obratio toj instituciji uprkos protivljenju Kine i Rusije i tamo izneo niz negativnih ocena na račun srpskog, ali i hrvatskog političkog faktora. Isto je učinio i Džaferović.
Državni udar
U Njujorku je boravio i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i bilo je planirano da se on kao najviši predstavnik zemlje obrati članicama SB UN, ali je bošnjački politički faktor, pomognut lobistima u Americi organizovao ekspresni dolazak Džaferovića u SAD, a u SB je procenjeno da je on po funkciji jači od Tegeltije pa je održao govor. Osim toga, Džaferović je uzurpirao i neke bilateralne sastanke koje je trebalo da održi Tegeltija. Glavnu ulogu u tim opstrukcijama odradio je šef Misije BiH pri UN Sven Alkalaj, koji je čak odbio da SB UN prosledi Tegeltijinu notu, što je u RS ocenjeno kao svojevrsni državni udar.
– Zamislite da ambasador Srbije u UN odbije da prosledi notu predsednika Vlade ili predsednika Srbije, ili da ambasador Nemačke odbije da isto učini s dokumentom kancelara. To bi se, naravno, smatralo državnim udarom i značilo bi automatsku Smenu – kaže savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Radovan Kovačević.
Ovim manevrima Sarajevo je odnelo Pirovu pobedu koja produbljuje krizu u zemlji, ali bivši ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak (PDP) smatra da je u Njujorku poražen i koncept koji zastupaju Milorad Dodik i njegova stranka.
Diplomatska izolacija
– Nakon sastanaka visokog predstavnika sa Aleksandrom Vučićem, pa čak i sa patrijarhom Porfirijem, činjenica da se Kristijan Šmit obratio u Savetu bezbednosti definitivan je krah Dodikove politike. Spoljna politika u BiH potpuno je prepuštena Bošnjacima, jer u diplomatiji nema tendera i milionskih prevara i rezultat toga je međunarodna izolacija i najteži spoljnopolitički položaj od nastanka RS. Očigledno je da je rukovodstvo RS napustilo evropski kurs i da uprkos važećem stavu da idemo u EU, oni su odlučili da skrenu kormilo, a veoma je jasno i zbog čega. U EU postoje neki red i poštovanje zakona, a SNSD to ne odgovara – smatra Crnadak.
Bumerang politika
Crnadak tvrdi da bi za BiH najbolje bilo da se niko nije obratio u SB i podseća da se ranije, kad nije bilo usaglašenog stava, posezalo upravo za tim receptom.
– Po mnogim stvarima ne postoji jedinstven stav u BiH i tada je najpoštenije da se niko ne obraća, ali ovde je očigledno rukovodstvo RS mislilo da može da isposluje nešto bolje, a onda se to vratilo kao bumerang – kaže Crnadak i dodaje da sve što se dogodilo u Njujorku neće poboljšati odnose u BiH i da će kriza postojati sve dok vlada koalicija SNSD-HDZ BiH-SDA.
Šmit nepouzdan
Zoran Tegeltija smatra da je sednica SB UN pokazala da je Šmit čovek kojem se ne može verovati, jer je u svom izveštaju izneo niz neistina o stanju u BiH.
– Šmit se u izveštaju u celosti koncentrisao na to da optuži samo srpsku stranu, a u nekoliko navrata uputio je kritike i na račun hrvatske. Izveštaj koji je on podneo neće doneti ništa dobro BiH – rekao je Tegeltija.
Srpska žrtva ukrajinske krize
Politikolog Vojislav Savić za “Vesti” ocenjuje da činjenica da se čovek bez legitimiteta (Šmit) obratio u instituciji koja bi ipak trebalo da predstavlja nekakav simbol međunarodnog poretka i prava dovoljno govori o tome u kakvom stanju se svet nalazi.
– Zapad je generalno došao do stadijuma u kom su pogažena sva pravila u koja se do sada kleo, i na osnovu kojih smo mi etiketirani kao neko ko treba da se demokratizuje, što je zaista vulgarna konstrukcija – kaže Savić.
Na konstataciju da je Srpska sada u spoljnopolitičkoj defanzivi, Savić kaže da nije siguran koliko je moguće bilo šta učiniti po tom pitanju.
– Ne znam koliko smo mogli učiniti imajući u vidu antirusku histeriju i stanje oko operacije u Ukrajini, a na sve to je DKP mreža BiH u potpunosti je u službi SDA i Sarajeva. Naši ključni partneri za diplomatske aktivnosti su Srbija, Rusija i Kina. Trenutno nismo u mogućnosti da se oslonimo na njih, a nemamo svoju diplomatiju, nego je delimo s drugima u BiH – zaključuje Savić.
Krivi mu Srbi i Hrvati
Banjaluka trenutno nema dostupan mehanizam da bilo šta promeni jer u ovom trenutku dva od tri člana Predsedništva (Džaferović i Željko Komšić), ministarka spoljnih poslova Bisera Turković i ambasador u Njujorku Alkalaj zastupaju potpuno istu politiku. Na tom tragu je i delovanje Kristijana Šmita.
Džaferović je iskoristio priliku i rekao da je politička kriza u BiH izazvana “pretnjama secesijom, blokadom institucija i potezima vlasti Republike Srpske protiv Ustava BiH i Dejtonskog sporazuma”. On se založio za restriktivne mere prema, kako je rekao, podrivačima Dejtonskog sporazuma, a onda se okomio i na Hrvate.
– Naročito zabrinjava stav predsednika Hrvatske da podržava unilateralnu promenu Dejtona kroz uspostavljanje trećeg entiteta u BiH – rekao je Džaferović.
Iz Banjaluke odgovaraju da su obraćanje Šmita, kao i optužbe predstavnika Velike Britanije na račun Srba i Republike Srpske rezultat “nemoći Zapada da kontroliše procese na Balkanu”. I hrvatske stranke iz Mostara poručile su da je Šmitov izveštaj pun neutemeljenih optužbi, a negativno su se odredile i prema izlaganju Džaferovića.
