Devedesetdvogodišnji Piroćanac Dragoljub Dragi Ðorđević, koji više od 50 godina živi u Kanadi, već decenijama pomaže obnovu i izgradnju pravoslavnih svetinja širom sveta.
U Kanadi, gradu Kelovna izgradio je pravoslavni hram, a u rodnom Pirotu pomaže obnovu ikonostasa u Pazarskoj crkvi, jednog od najlepših u Srbiji.
Iako hoda uz pomoć dva štapa, Ðorđević je ovih dana iz Kanade došao u Pirot kako bi dao donaciju za ikonostas.
Kako je za Tanjug rekao Ðorđević, put Kanade uputio se pre više od 50 godina, a u Torontu je radio kao fotograf i držao fotografsku radnju.
– Tu sam upoznao i svoju ženu, Velšanku Mildred koja je, kada smo se uzeli, prešla u pravoslavlje i promenila svoje ime u srpsko ime Mila – kaže on.
Navodi, da je kada se preselio u kanadski grad Kelovna, koji ga je neodoljivo podsećao na rodni Pirot, učestvovao u izgradnji pravoslavnog hrama u tom gradu.
– Kupili smo plac, sakupili novac, najviše smo donirali Voja Bogdanović i ja. Napravili smo crkvu gde smo se okupljali i okupljamo i danas. U početku nismo imali sveštenika nego je sveštenik dolazio iz Vankuvera. Ima tamo oko 50 naših familija koje redovno dolaze u crkvu – rekao je on.
Ðorđević već decenijama pomaže obnovu svetinja i u rodnom gradu i Srbiji, pomaže i ratnim veteranima i drugim ljudima u nevolji, a najveći je pojedinačni donator za obmovu ikonostasa u Pazarskoj crkvi, jednog od najlepših u Srbiji, koji je delo čuvene Samokovske škole.
– U ovoj crkvi sam kršten, moji su se ovde venčali. Kada sam čuo da se obnavlja ikonostas odmah sam odlučio da pomognem koliko mogu i pomagaću. Rado pomažem i Manastir Presvete Bogorodice u selu Sukovo, gde je moj brat božjim čudom prohodao iako tri godine pre toga nije mogao da hoda. Prespavali smo u manastiru, pomolili se Presvetoj Bogorodici, ujutru je brat prohodao – priča on.
Ðorđević je nedavno, kako kaže, imao čudan san u kome ga je starac u beloj odeždi, odveo na mesto, na ulazu u srednjovekovnu tvrđavu na Kaleu, pokazao na mesto gde se pre nekoliko vekova nalazila crkvica i dao mu zadatak da pomogne obnovu tog hrama.
Kasnije je saznao od prijatelja da postoji predanje da je tu zaista nekada postojala crkvica u kojoj su se vojnici pre polaska u boj pričešćivali.
Starešina Pazarske crkve, jerej Miljan Panić kazao je za Tanjug da je ikonostas, za koga je značajan novac donirao Dragoljub Ðorđević, jedan od najlepših u zemlji i da će njegova restauracija trajati četiri godine jer je reč o veoma zahtevnom i skupom poslu.
– Na ovaj način je Dragi Ðorđević poslao poruku i drugim ljudima koji su u mogućnosti da pomognu, da nastavimo sa restauracijom i da svi učestvuju, da se probudi ta ljubav i požrtvovanost naših predaka koji su ostavili nam takvu jednu lepotu na čuvanje i nešto što će ostati za vekove. Za jednu malu ikonu potrebno je od mesec dana do tri meseca, planirano je da posao traje četiri godine. Nadamo se da ćemo 2024. godine, kada budemo slavili 190 godina od izgradnje hrama, možda i završiti restauraciju ikonostasa. Restauraciju je inicirala Gradska uprava koja izdvaja značajna sredstva za ovaj posao koji sigurno ne bi bio moguć bez te pomoći – kaže Panić za Tanjug.
