U parohiji Svetog Velikomučenika Georgija u Kopenhagenu predstavljene su dve knjige Tihomira Barbulovića “Piper, svedok jedne epohe” i zbirka pesama “Pored tuđeg plota”.
Promocija je počela rečima dobrodošlice protojereja stavrofora Aleksandra Samardžića, iz parohije Svetog Ćirila i Metodija, iz švedskog Malmea, koji je zahvalio autoru knjiga na višedecenijskom radu u parohiji u Kopenhagenu.
Među brojnom publikom u prvom redu bile su Mirjana Živković, ambasadorka Srbije u Kraljevini Danskoj, Tatjana Budisavljević Pavlović, šefica konzularnog odeljenja -prva savetnica i Božidarka Zekić, savetnica u Ambasadi BiH.
Autora je predstavio Aleksandar Stojanov, član crkvene uprave i u kratkim crtama opisao i govorio o Piperu, junaku Barbulovićevih knjiga.
Od nemila do nedraga
Barbulović je podsetio da je imao tu čast da i lično upozna Marka Milunovića Pipera u poslednjim godinama njegovog stranstvovanja po tuđim zemljama, ili kako je junak knjige često govorio i pisao, “lutanja od nemila do nedraga”.
– Upoznao sama čoveka kome je tuđina bila sudbina, ali koji se u svakoj prilici ponosio svojim srpskim poreklom i kulturom. Piperu nije manjkala ni samokritičnost, umeo je da kritikuje i sebe samoga ali i srpski rod – naveo je Barbulović.
Marko Milunović Piper (1918-2009) bio je oficir, zatvorenik, socijalista, pisac 20 knjiga, izgnanik. Glavni i odgovorni urednik lista “Jugosloven”, generalni sekretar Zajednice jugoslovenskih socijaldemokrata u egzilu, potpredsednik Socijalističke unije za srednju i istočnu Evropu, Učesnik Socijalističke internacionale (1952-1993), sekretar Udruženja slobodnih Jugoslovena u Skandinaviji. Veliki čovek iza koga su ostale značajne reči i velika dela.
Dosledan sebi
– Knjiga “Piper, svedok jedne epohe” sadrži 10 poglavlja koja obuhvataju njegov život počev od desete-jedanaeste godine kada je pošao od kuće da izuči škole do prve posete otadžbini posle 62 godine. Između su maturiranje u Bogosloviji u Prizrenu, početak Drugog svetskog rata, službovanje u Kraljevskoj vojsci u otadžbini, potom tamnovanje u zatvoru OZNE, prebeg u Rumuniju i skrivanje po srpskim manastirima, život u logorima za raseljena lica u Austriji, dolazak u Švedsku, njegov politički rad istaknutog socijaliste, protestna i druga pisma, moji lični razgovori sa Markom – istakao je Barbulović.
Ambasadorka Mirjana Živković ističe da je zaista bilo zadovoljstvo prisustvovati ovom kulturnom događaju.
– Posebno imajući u vidu da su se naši sunarodnici odazvali u velikom broju, odavši time priznanje autoru za predani rad. Barbulović je nesebično radio na tome da sačuva od zaborava ljude kao što je Marko Milunović Piper. Naizgled tragična ličnost ovog izuzetnog čoveka, koji je ceo život posvetio političkim idealima, socijaldemokratskom pokretu i Socijalističkoj internacionali i iznad svega srpstvu – boreći se za njih daleko od domovine, čini ga još više izuzetnim upravo time što je nepokolebivo ostao dosledan sebi i svojim idealima. Marko Milunović je ličnu tragediju i progonstvo iz domovine, težak život emigranta, umesto ogorčenja pretvarao u lični izbor – da bude svoj. Čitajući ova dela, sa velikim zadovoljstvom upoznajem se s životom i delom ovog izuzetnog čoveka, koji se “imao rašta i roditi” – istakla je ambasadorka Živković.
Domovina u stihovima
Druga knjiga “Pored tuđeg plota” je zapravo zbirka stihova koja sadrži Markove pesme.
– Te pesme sam pronašao u jednom delu Markove pisane zaostavštine koja je po njegovoj želji preneta u naš srpski manastir u Švedskoj, koji je ujedno i sedište mitropolita skandinavskog Dositeja. Ta zaostavština će jednoga dana biti lepo sređena i postaće deo manastirske biblioteke. U knjizi sam predstavio 63 Markove pesme pisane od 1946. do 1999. godine. Sačuvao je Marko domovinu u svojim knjigama i pesmama, ali ne samo stihovima već i svom moralu i principima – naglasio je Barbulović.
Potom je Aleksandar Stojanov pročitao dve pesme,”Tebi”, posvećenu otadžbini i “Tetki Đurđi”, koju je Piper posvetio tetki sa kojom je odrastao, jer je veoma rano ostao bez majke.
Pismo Amfilohiju
Barbulović je publiku podsetio na još nekoliko interesantnih detalja iz sadržaja knjige.
– Tu je Titovo pismo iz 1942. godine, zatim svedočanstvo Miodraga Ratkovića, komandanta Krajinskog korpusa za vreme Drugog svetskog rata, pa 102. broj lista “Jugosloven” iz 1972, posvećen smrti dr Živka Topalovića. Deo knjige je posvećen tome šta je o dr Topaloviću pisala hrvatska emigrantska štampa 1968. godine, zatim obrazloženje dodele nagrade zadužbine “Dr Živko i Milica Topalović”. Tu je i odeljak o nobelovcu Petru Handkeu, velikom prijatelju Srba, kao i Piperovo pismo upućeno blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju iz 1991. godine, pisano iz Španije. Tu su i moji razgovori sa Markom i njegovom suprugom Simkom – naveo je Barbulović.
Pisao uz blagoslov
Delo “Piper, svedok jedne epohe” pisano je i štampano sa blagoslovom mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija i mitropolita skandinavskog Dositeja.
Obe knjige autor je posvetio rođacima Marka i Simke Milunović, koji nisu imali poroda. Njih dvoje su se venčali 1945. u crkvi u Kladovu. U trenutku kada su zajedno tamnovali u zatvoru OZNE, Simka je bila trudna. Od silnih batina i torture, pobacila je i sa tim posledicama, kasnije nikada više nije mogla da rodi.
Druženje sa autorom
Promocija je završena pitanjima publike, a potom je usledio prigodni koktel i druženje sa autorom knjiga. Tihomir Barbulović, koji je godinama i saradnik “Vesti” sa zadovoljstvom je potpisivao knjige našim ljudima među kojima su bili i mališani Ina i Teodor Miloradović.
Prijateljstvo sa Topalovićima
Naš saradnik i prijatelj dr Živka Topalovića (predsednika Socijalističke partije Jugoslavije između dva svetska rata) i njegove supruge Milice. U svetu priznati naučni radnici koji su svoj život skončali u Beču, iza sebe su ostavili Fondaciju Topalović, a za izvršitelja njihove poslednje volje određen je Milunović. Tek 2003. posle promena u Srbiji, a na osnovu švedskih i srpskih zakona oko 800.000 švedskih kruna prebačeno je u Užice, rodni grad Topalovića. Prethodno je Milunović uspeo da vlasnik dela imovine Topalovića postane, prema njihovoj želji, Srpska književna zadruga. Iz fonda Topalović, izdvojeno je 2000. godine 100.000 DM od kojih je finansirano kapitalno izdanje “Istorija Srba” (šest knjiga u 10 tomova koje su napisali poznati istoričari i nauči radnici).
Poslednji oproštaj
Tihomir Barbulović je godinama poznavao čika Marka, kako ga je zvao. Govorio je i na sahrani Milunovića u Vesterosu u Švedskoj 2009. godine.
– Marko je živeo život pun borbe, padanja, uzdizanja, pohvale i osporavanja. Nikad nije pokleknuo. Nikome se nije poklonio. Ni pred jednom silom nije se uplašio, ni uklonio. Kroz život je hodio uspravno i uvek ispod zastave Slobode, Istine i Pravde. Takav je bio Marko Milunović Piper!
Srbi u otadžbini su ga cenili, voleli i poštovali i pred kraj života odlikovali u Beogradu. Uručujući mu nagradu koja nosi ime Dragiše Kašikovića, mučki ubijenog od Udbe u SAD, naša matična država Srbija i zvanično se odužila Marku Milunoviću za njegovu ličnu hrabrost i njegov patriotizam.
On i supruga Simka upisali su se u velike dobrotvore Hrama Svetog Save u Beogradu. Izdašno je pomagao Hilandar, manastir Ćelije kod Valjeva, hram Sv. Đorđa na Stijeni piperskoj. Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici Marko i Simka Milunović su 2006. priložili zvono, težine 168 kg, izgovorio je tada Barbulović.
