Pilotova ćerka nije sanjala princa

Ispunjen i slikarski san: Brigita salon oslikala sama

 

Brigita, ćerka oca pilota i majke fotografa odrasla je u dobro stojećoj građanskoj porodici, a kao dete koje voli životinje i lepo oblačenje sanjala je kako će se kad poraste udati za direktora zoološkog vrta i tako osim njihovih par konja, mačaka, pasa i ptica steći još mnogo životinja koje će sama čuvati i negovati.

– Jedan joj se san ispunio, postala je uvažena eksluzivna kreatoka, ali drugi nije. Umesto direktora venčala se sa princem, a da sve bude još zanimljivije, u njega se zaljubljivala dva puta – otkriva autorka knjige Mari Luize- Marjan.

Pored strica slikara, mala Brigita sebe je često videla i kao umetnika, pisca ili plesačicu.

I taj san je ostvarila, jer je već imala desetak samostalnih slikarskih izložbi.

Voli plave boje

-Volim sve boje, ako su plave – reći će Brigita za jedan nemački časopis.
Samosvesna i odlučna ona je imala svoje snove, ali i njeni roditelji su imali svoje, a oni se nisu podudarali.

-Nikada nisam mogla sebe da zamislim kao bankarskog činovnika, ali kao poslušna ćerka završila sam tu njihovu finansijsku nauku – kaže princeza koja je i kao student zarađivala zahvaljujući svom hobiju. Povremeno je radila kao maneken i foto-model, a uzgred , je haljine za sebe uvek šila sama.

Prednost: U knjizi pre Genšera

 

– Na umetničkoj akademiji koju sam posećivala specijalizovala sam umetničko crtanje i usavršila slikanje akrilom i pastelnim bojama, a naročito tehniku mog omiljenog Marka Šagala – otkrila je srpska princeza za nemačke čitaoce.

Radoznala srednjoškolka mnogo je putovala, a na jednom putu po Rusiji, Kijevu, Moskvi i Petesburgu upoznala je pravoslavno ikonopisanje, i kako u knjizi priznaje, već tada je bila opčinjena slikarstvom i pravoslavnom duhovnošću. Za sve vreme odrastanja pored mnogih dečjih snova izdvojila su se dva, postati slikar i modni dizajner. I uspela je. Otvorila je sopstveni slikarski, a kasnije i modni atelje u kojem i danas kroji ekskluzivnu garderobu za one koji se hoće ili moraju ekskluzivno da izgledaju.

Atelje

– Moj atelje gde radim je moj zatvoreni svet, oaza u kojoj sam sama sa sobom. Ako me jedna ideja oduševi, srcem je radim dok je ne ostvarim – kaže princeza naglašavajući da je u pogledu firme odluke uvek donosila sama.

Kada je u pitanju odevanje , ona iako često u Pariz baci oko na modne pravce, nije pristalica opšteg diktata mode.

– Ko hoće da bude lepo obučen, mora da ima svoj sopstveni stil -naglašava princeza koja uknjizi otkriva da nije sanjala princa iz bajke, ali se u svog princa ipak zaljubljivala dva puta.

Iz albuma: Prinčevski par pored automobila prinčeve bake, kraljice Marije

 

– Za vreme rata u Bosni sa prijateljicom sam odlučila da počnemo da prikupljamo humanitarnu pomoć, a na jednoj humanitarnoj priredbi u Bilefeldu upoznala sam Vladimira, princa od Jugoslavije. Bila je to ljubav na prvi pogled. Zaljubili smo se jedno u dugo, ali smo se zbog različitih obaveza razišli u različitim pravcima. Kada je 1999. počelo bombardovanje Beograda zatekla sam se u Kuvajtu. Želela sam da narodu u Srbiji i na Kosovu pomognem. Pozvala sam Vladimira.

Dobrotvori

U Londonu smo osnovali dobrotvornu organizaciju "Majka i dete" ( "Mother and Child Reliff Foudnametation"), i sa ovim je bila zaključena naša budućnost. Ponovo smo se zaljubili, a nakon tri meseca i zaručili. Našu ljubav ozvaničili smo 18. aprila 2000. godine u Londonu.

Princ Tomislav koji je tada jedini od porodice Karađorđevića živeo u Srbiji želeo je da
naš brak ovekovečimo i pred sveštenikom, u porodičnoj crkvi Karađorđevića, na Oplencu. Nažalost, to se nije ostvarilo jer je princ Tomislav jula 2000 godine umro, a moje se prvo putovanje u Srbiju umesto na svadbu pretvorilo u odlazak na sahranu, ispričala je princeza u knjizi "Dečji snovi" popularne nemačke spisateljice i glumice Mari Luize-Marjan , naglašavajući da nigde u svetu nije osetila toliko ljubavi i topline koliko u "svojoj voljenoj Srbiji".