Nedavno istraživanje pokazuje da skoro šest od deset ispitanika smatra da je dramatična promena u pilićima, poslednjih godina, izazvana dodavanjem hormona i steroida.
Međutim, Australijska fondacija za pileće meso (ACMF) objašnjava građanima da iza promene u veličini živine stoje selektivni uzgoj, poboljšana ishrana i razvoj živinarstva.
Pileće meso iz slobodnog uzgoja u Australiji se reklamira kao meso bez hormona.
Zamenica izvršnog direktora ACMF-a, dr Kajli Hjuson, ističe da je upotreba hormona kod pilića zabranjena na Petom kontinentu još pre nekoliko decenija.
– Zaista davno, 50-ih i 60-ih godina, neki ljudi u industriji su pokušali da koriste steroide ili hormone kako bi povećali kokoške. Ono što su brzo shvatili jeste da je mnogo efikasnije koristiti selektivni uzgoj za razvoj osobina koje žele kod mesnatih pilića – istakla je dr Hjuson.
Dr Hjuson naglašava da se steroidi i hormoni nisu koristili u domaćoj industriji više od 60 godina i da je lečenje antibioticima svedeno na apsolutni minimum.
Organizacija Standardi za hranu Australije i Novog Zelanda (FSANZ) odobrila je upotrebu regulisanog hormona za promociju rasta kod goveda u Australiji, ali ne i za kokoške, ovce, svinje i koze.
Svake godine, Oziji jedu duplo više piletine u poređenju s bilo kojom drugom vrstom mesa, a do 2023. očekuje se da će prosečna potrošnja dostići 49 kilograma po osobi (godišnje).
Naučnik za meso s Univerziteta Kvinslend, Luv Hofman, kaže da je industrija, procenjena na 3,06 milijardi dolara, uspela da zadovolji potražnju razvijanjem hibridnih vrsta pilića za proizvodnju mesa.
– Pile, brojler, dostiže tržišnu težinu u roku od 42 dana – istakao je Hofman i naglasio da to ne može da se dobije gajenjem pilića u dvorištu.
Nove vrste pilića su manje fizički aktivne i efikasnije u pretvaranju žitarica u rast, i često su uzgajane u velikim spremištima kako bi se kontrolisalo osvetljenje, temperatura, vlažnost, ishrana i rizike po biosigurnost.
Grupe koje se protive ovom sistemu nazvali su ga “fabričkim uzgojem“, ali dr Hjuson je rekao da intenzivna Ozi proizvodnja nije ništa slično “užasnim” sistemima u nekim zemljama u inostranstvu.
Prema rečima prof. Hofmana loša proizvodnja živine je neisplativa.
– Ako je živina nesrećna, neće rasti, konverzija hrane će opasti i kompanija će napraviti ogroman finansijski gubitak – istakao je profesor.
