Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, koji je danas završio trodnevnu posetu Srbiji, rekao je da iz Beograda odlazi sa informacijama i utiscima koji će mu pomoći da, kako je rekao, bolje razume stanje u zemlji koje je ocenio kao ”izuzetno kompleksno”.
Picula je novinarima u sedištu Delegacije EU rekao da EP ima bogato iskustvo u medijaciji u sličnim situacijama i da je EP, ukoliko to bude zatraženo, spreman da pomogne da se uspostavi dijalog i da se situacija u Srbiji razreši u korist njene evropske budućnosti.
On je naveo da su ga kao izvestioca EP najviše zanimali stavovi vlasti, opozicije, nevladinog sektora, udruženja medija i predstavnika privrede.
– Ono što su mi oni rekli govori o izuzetnoj zabrinutosti, odnosno osećaju kompleksnosti i neizvesnosti u kojoj se zemlja nalazi. Znamo da veliki broj građana svakodnevno izlazi na ulice zahtevajući ozbiljne promene u zemlji, one nisu institucionalnog karaktera, ali imaju veliki uticaj – rekao je Picula koji je u Srbiji boravio u cilju prikupljanja informacija za nacrt izveštaja EP o napretku Srbije tokom 2023. i 2024. godine na putu ka EU.
On je naveo da su mu sagovornici iz opozicije i iz vlasti preneli da ne mogu da uspostave kontakt sa onima koji protestuju i dodao da razrešenje te situacije treba da bude pronađeno putem dijaloga, odnosno da se uspostavi potrebni društveni dijalog i da na temelju toga Srbija pronađe izlaz iz, kako je rekao, ozbiljne društvene krize.
Picula je naveo i da nije razgovarao sa studentima i da to nije zahtevao, ali da je otvoren za tu mogućnost.
Kada je reč o razgovoru sa nekim od najistaknutijih političkih lidera u zemlji, Picula je rekao da je to na njima, da je on ponudio razgovor i da je njegova ruka bila ispružena, ali da je prihvatila jedino predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić na kraju njihovog razgovora.
Kako je rekao, to je jasno svedočenje da je jedino dijalogom moguće pokušati da se premoste neke razlike.
– U tom razgovoru sa predsednicom srpskog parlamenta mi smo zadržali naše političke razlike, ali smo izmenili određene stavove – rekao je Picula.
Picula je rekao da će nastaviti da podržava politiku proširenja EU na Zapadni Balkan, ali da ta podrška može biti veća ukoliko Srbija, kao jedna od najrelevantnijih država u regionu, izvrši ozbiljne promene i ispuni kriterijume i standarde koje je prošla svaka zemlja koja je postala članica i dodao da Srbija, kao i druge zemlje ZB kasne u procesu evropskih integracija i ulaze u razdoblje u kojem je politika proširenja ponovo pod pritiskom s obzirom na geopolitičke okolnosti i brojne izazove s kojima se suočava EU.
On je rekao da će ako Srbija to ne uradi njen put ka EU dalje stagnirati, jer su pune tri godine prošle od otvaranja poslednjeg klastera i podsetio da je u decembru EK predložila otvaranje klastera 3, ali da je znatan broj država članica u Evropskom savetu “ostao skeptičan”.
Na pitanje da li će njihova skepsa nestati tokom poljskog predsedanja EU, on je rekao da to zavisi pre svega od onoga na šta se obavezala srpska vlada u svom non-pejperu u kojem je, kako je rekao, istakla koje korake misli da preduzme i dodao da za sada ne vidi neki napredak i da je Srbija zabavljena sobom zbog niza razloga, pa da je otvoreno pitanje koliko tu ima prostora da se razmišlja o EU.
Picula je rekao da je prva verzija nacrta njegovog izveštaja vrlo kratka zbog pravila EP, i dodao da očekuje mnogo amandmana kolega u EP, a da će nakon što prikupi amandmane pokušati da ih pretoči u jedan broj kompromisnih amandmana.
On je naveo da će potom izveštaj ponovo predstaviti na Odboru za spoljne poslove, verovatno u aprilu, a da je cilj da se ceo izveštaj u maju nađe na plenarnoj skupštini u Strazburu.
