Radiša Urošević kaže da mu se smučilo da sluša kolege kako se stalno hvališu, proturajući priče o basnoslovnim zaradama od kojih se vrti u glavi svakome ko živi od prosečne plate.
– Sve misle kako sebi podižu cenu lupetajući gluposti i pričajući bajke. Ako im je već upala kašika u med da rade posao koji vole, treba da budu beskrajno zahvalni tim ljudima koji ih slušaju i plaćaju, a ne da ih nerviraju pričajući i plasirajući kojekakve laži. Čak i kad neko zaista uzme veliki honorar, to je zarada od koje treba odbiti sve i svašta, troškove puta, hotela, plaćanje članova orkestra i još mnogo toga. Ali, laži su toliko uzele maha da im je teško stati na put! Bezbroj puta mi dođe da nekom od kolega kažem: "Što, bre, lažeš toliko?" Samo, shvatim da to ne bi imalo efekta, da taj ne bi ni pocrveneo od srama, pa se onda ugrizem za jezik, rešim da gledam svoja posla i zaobiđem ga – kaže Radiša.
