Rajko Torbica je pre nekoliko godina bio junak na stranicama "Vesti", pričao je tada o svojoj sudbini, bolje reći o svom novom životu posle presađivanja srca.
– U februaru će biti 15 godina otkako mi je u grudi stavljeno tuđe srce. Evo me, živim kao i drugi – ulazi u vedri razgovor Rajko, žitelj pariskog predgrađa Blamenil.
Na pitanje kako je, odgovara:
– Dobro. Pre 45 godina došao sam u Pariz i evo me i danas na istom mestu. Ovo novo srce dobro radi, još nije ostarilo, dakle, nisam ni ja ostario.
Priča Rajko da živi potpuno normalno, pa se skoro i hvališe:
– Pušim, jedem, sve kao i drugi ljudi. Rešio sam da tako živim. Penzioner sam, na kontrolu idem svakih pet meseci. Lekari mi stalno govore da prestanem da pušim, da ne jedem slatko i slano. Ma, to je pesma medicine. A ni oni je ne poštuju i ne primenjuju, a meni dele savete. Ne slušam ih i, evo, 15 godina na ovoj planeti.
Osmeh ne silazi sa Rajkovog lica. A kad je već dobio priliku, zaželeo je da svim zemljacima isporuči čestitke:
– Svim zemljacima srećan Božić i predstojeća srpska Nova godina, čestitku šaljem iz mog mlađanog srca!
Krcka život
– Nije svaki čovek isti. Eno, ima ljudi koji nikad nisu pušili, jeli masno, slano, slatko, pa oboleli od raka. Ili, ljude koji nikad ni kap alkohola nisu okusili, dokrajči ciroza jetre. Svako od nas je mali potočić i teče prema velikoj reci. Neki na putu do velike reke presuše, neki se izgube, neki i doteku do cilja. Ja sam odlučio da, koliko mogu, tečem po mojim zakonima i krckam život. I, evo, trajem.
