Danas se navršava 15 godina od smrti patrijarha srpskog Pavla, poglavara Srpske pravoslavne crkve koji je uživao veliku popularnost u narodu, najviše zbog svoje skromnosti.
Rođen je 1914. u Slavoniji, teologiju je završio u Beogradu, a postdiplomske studije u Atini.
Odlikovan je državnim Ordenom Nemanje prvog stepena, Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena i ruskim ordenom “Dostojanstvo”.
Zamonašio se 1948. godine u manastiru Blagovještenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle, koje mu je dao iguman Julijan Knežević. Te godine je rukopoložen u čin jerođakona. Bio je sabrat manastira Rača u Podrinju, a radio je i kao pomoćni nastavnik Bogoslovije „Svetog Kirila i Metodija“ u Prizrenu. Jeromonah je postao 1954, ubrzo protosinđel, a 1957. godine arhimandrit. Od 1955. godine dve godine je bio na postdiplomskim studijama u Atini.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine i na Kosovu je proveo 33 godine.
Odlikovan je državnim Ordenom Nemanje prvog stepena, Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena i ruskim ordenom „Dostojanstvo“ zbog „značaja koji je imao u danima iskušenja kroz koje su srpski narod i Crkva prošli“.
Na čelu Srpske pravoslavne crkve nalazio se od 1990. godine.
Sahranjen je, prema sopstvenoj želji, u manastiru Rakovica, gde ga je na poslednji počinak ispratilo više od pola miliona ljudi, a njegov grob svakodnevno posećuju brojni vernici.
U ovom manastiru danas će biti služena zaupokojena liturgija u znak sećanja na patrijarha srpskog Pavla.
Душану Силном су скинули ореол кад је почео да враћа Србији изгубљене територије.
Патријарх Павле је предложен за светца кад смо у време његовог устоличенија изгубили Крајину и Косово.
Некад смо се купали у три мора.
Срби су ратовали од Европе до Индије а Србија се бранила на реци Марици. Данас је Марица у Турској а Србија се брани испод Ниша!!!