Tadić je pružio nesebičnu pomoć otcepljenju Crne Gore od Srbije i tako mogućio Rimokatoličkoj crkvi da stekne u samostalnoj Crnoj Gori veliku priliku da se još više razmahne.
Ogromnu podršku on je pružio i čvršćem povezivanju Hrvatske sa Crnom Gorom što je Vatikan oduvek želeo. Uz sve to, Tadićeva politika evrounijaćenja umnogome pomaže i stvaranju posebne crnogorske crkve u Vojvodini koja bi zajednički sa njenom centralom u Dedeićevoj Crnoj Gori trebala da stvori zajednički front protiv Srpske pravoslavne crkve.
Sve se i sa Mađarskom odvijalo lepo. Tu je Tadić na sve uslove mađarske manjine pristao baš kao i na sve one stare katoličke ideje regionalizacije u srednjoj ili centralnoj Evropi. To je prava strategija Tadićeve spoljne politike.
Stiče se utisak da je na sve to u Vatikanu gledano sa blagonaklonošću, ali ipak nije dovoljno uvažavano. Vatikan je očekivao više. I Tadić je učinio najviše – dao je Vojvodini državu u državi. Ima li lepšeg dara Vatikanu i svetom ocu papi? Sve ono što nisu dali ni Milošević ni Koštunica i niko pre njih dade im Tadić. S tim dolazi predsednik Srbije u posetu Vatikanu.
Onako ljudski Tadić ima i potrebu da se malo ispriča i posavetuje s nekim pravim verskim poglavarom dostojnim renomea njega kao velikog državnika. Imaće papa šta da čuje. Možda će njegovu državničku mudrost dokučiti jedino papa i kardinali. Nema toga srpskog političara u istoriji koji je na Balkanu toliko uradio u interesu Vatikana od Borisa Tadića i mnogo toga još namerava.
Papa je zainteresovan da podrži Srbiju bez Vojvodine i Kosova na njenom putu evropskih integracija i da očekuje da će Tadić i Srbija učiniti sve da se se hrišćanske-katoličke vrednosti prihvate kao temelji EU i njihove pravno-političke realizacije. Tadić će se verovatno požaliti papi kako nije uspeo da pre nekoliko meseci izabere patrijarha srpskog, mada je sve pokušao i da je tako propala prilika da se još poradi na zbližavanju pravoslavaca i katolika.
Tu se mogu razmeniti iskustva i dobiti dobar savet oko tih narednih izbora tu je bar papa velemajstor. Tu bi se moglo usaglasiti i ime nekog koga bi trebalo birati u SPC i koji bi onda ekumenistički nastupao. Tu se Tadić može posavetovati da ne pogreši u izboru i da ovoga puta bude efikasan u izboru.
Nema sumnje da će se papa i Tadić svakako založiti i pomoliti za mir u svetu kako i dolikuje Svetom ocu i velikom državniku.
Tadić će reći da postoje određene teškoće u vezi sa papinom posetom Srbiji, ali samo zato što je patrijarh Pavle bolestan, ali čim izaberu novog patrijarha, eto ugovaranja posete.
Tadić će istaći da snažno podržava dogovor sva tri naroda u Bosni i Hercegovini i saglasiće se da su Hrvati katolici tamo ugroženi i da bi i oni trebali da budu još više zaštićeni. A pošto je on neka vrsta medijatora između Srbije i Turske, on će preko i Srba i Turaka pomoći da se problemi rešavaju i katolicima pomogne.
Papa Benedikt očekuje od Tadića da podrži njegovu inicijativu za unijaćenje anglikanaca iz Velike Britanije i da se treba ujedinjavati. Požaliće se oni jedan drugom onako kao dvojica velikana da njihove inicijative često ne prati razumevanje i da i u vlastitim redovima i državama nailaze na otpor. Težak je njihov posao.
Papa će se pomno raspitivati o jedinstvenom Tadićevom iskustvu sa Turcima i sa izgradnjama džamija po Srbiji. Tu će Tadić imati šta da mu i kaže. Niko za Turke u poslednje vreme nije uradio više od njega. Potražiće i od njega savet i pomoć u približavanju hrišćanstva i islama. Možda se tu dogovore i o nekim katoličkim crkvama koje bi valjalo podići.
Tadić će moliti papu da ne prizna Kosovo i da sačeka pa da onda o jednom trošku prizna i Vojvodinu i Kosovo. Tražiće podršku od Albanaca katolika. Papa će obećati da neće priznavati Kosovo sve do savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu. Pomoliće se zajednički i za očuvanje jedinstva BiH.
Poznato je već da je papa posebno fasciniran spoljnom politikom Srbije i njenom koncepcijom sa četiri stuba: Amerika, Evropska unija, Rusija i Kina i mislim da će naprosto zamoliti Tadića da u stubove uvrsti i Vatikan i da tako Vatikan bude peti stub srpske spoljne politike.
To bi bilo pošteno jer je vatikanski stub dominantan, jasno uočljiv i prepoznatljiv stub srpske spoljne politike poslednje dve godine.
I na kraju, papa će sigurno izraziti svoje neslaganje sa rang-listom lepotana u političkom životu gde je Boris Tadić nezasluženo tek na 26. mestu. I papa i svi kardinali će se zakleti da to 26. mesto sigurno nije deo vatikanske zavere.
