Prvi kvartal nove kalendarske godine po tradiciji je vreme pravljenja izdavačkih planova za tekuću godinu. Prema oceni našeg sagovornika, književnika, književnog kritičara, urednika, izvršnog direktora Službenog glasnika, Petra Arbutine, tokom proteklih godinu dana ,”bilo je dosta dobrih knjiga oko kojih se i te kako trebalo potruditi da izadju i koje su bez ikakve lažne skromnosti ostavile nekakav trag kod čitalaca i uopšte na toj čitalačkoj i izdavačkoj mapi srpskog i regionalnog izdavaštva”. O dobrim knjigama, o tome gde je srpska književna kritika danas, o budućnosti knjige, o budućnosti čitanja razgovaramo sa Petrom Arbutinom.
– Iz pozicije urednika i izvršnog direktora u Službenom glasniku ne bi trebalo da budem nezadovoljan… Ali, problemi su ostali isti, a zainteresovanost za njihovo razrešavanje nije baš prevelika, tako da mi nemamo baš previše prostora za knjige u časopisima, na televiyiji. To nisu prve vesti u medijima, nisu udarne vesti. Očigledno da kultura i događaji u ovoj sferi u ovom svetu u kojem mi živimo ne pripadaju medijima. Medijima pripadaju očigledno tabloidni bulevarski junaci koji pokušavaju da jednu hipertrofiranu, izmišljenu stvarnost, nametnu kao jedan način života, kao jednu šifriranu matricu socijalnog ponašanja i socijalne inteligencije.
S aspekta znalaca savremene ekonomije, knjiga je danas-roba. Šta mislite o tome?
– Možda to neće da zvuči popularno, ali, ja kažem da se samo knjige I violine grade. Sve ostalo se pravi. Ekonomska logika je logika koja se primenjuje na proizvode koji se prave. Oni proizvodi koji se grade, a koji imaju i tu svoju materijalnu vrednost, ne moraju nužno da budu roba, jer interesovanje za njih ne određuje nekakva ekonomska logika. Vi kupujete knjige koje želite da čitate. Znači, njihova cena jeste nešto što će u izvesnoj meri da odredi ili opredeli vaše interesovanje, ali, to nije nužni preduslov, nije nešto što može da stvori nekakav konačni sud. Konačni sud je vaše čitalačko interesovanje. A to ne možete da definišete i odredite ekonomskom logikom. Knjiga je, pre svega, misija, ali, jeste i roba. Onaj ko zaboravlja da je knjiga roba nije dobar izdavač. Ali, onaj koji smatra da je knjiga samo misija, takođe nije dobar izdavač. Suština je da se nađe jedna ravnoteža u tom surovom dualizmu.
Kako vidite budućnost knjige u odnosu na tokove ubrzanog tehničko-tehnološkog razvoja?
– Opstanak knjige kao kulturnog ili kulturološkog artefakta je, pre svega, nešto što podrazumeva odnos prema čitanju. Iako se moja ljubav i odnos prema knjizi tiče klasične knjige, nisam apriori protiv toga da knjige treba čitati na tablet računarima, na telefonima. Bitno je samo da se one čitaju. Klasična knjiga nikada neće nestati i nikada neće biti na taj način ugrožena. Ona će uvek da postoji u nekakvom svom najelementarnijem obliku postojanja. Svakako da je mnogo jednostavnije da čitate nekakve knjige koje su spakovane u neki tablet ili mobilni telefon. One neće izgubiti od svog sadržaja, ali, gube od taktilnosti. Ja volim miris knjiga, miris papira. Volim da podvlačim neke stvari iako, naravno, i gedžeti imaju te mogućnosti. Modernizacija podrazumeva skup znanja o jednoj pojavi, stvari, o jednom artefaktu koji podrazumeva jedan drugačiji kontekst korišćenja i razmišljanja o tome. Ali, to svakako nije kraj istorije, kraj knjige, kraj klasičnog sveta, kraj automobil. Uprkos svemu, savremeno društvo neće nikada dovesti u pitanje te važne stvari na kojima počiva. Tako da je suština knjige, u stvari, pitanje čitanja.
