1. Gde žive koze ptice- penjačice?
2. Da li ribe mogu da padaju sa neba?
4. Koji je naduži talas na svetu?
5. U kojoj zemlji je večita oluja?
Osim po izvrsnim lokalnim kus kusovima, pustinjama i tradicionalnim zanatima, Maroko je poznat i po vrlo neobičnim kozama. One su jednostavno ‘lude’ za plodom argana, endemskog stabla koje raste u polupustinjskoj dolini Sous u jugozapadnom Maroku. Da bi dohvatile plod, koze se vešto penju na stablo pa, poput ptica, provode vreme na granama argana. Košticu ploda, koja inače služi za proizvodnju ulja argana, koze ispljunu, a u blizini drveta strpljivo je čekaju pastiri.
Osim Marokanaca, svoju neverovatnu priču mogli bi ispričati i stanovnici Hondurasa ili turisti koji se u honduraškom okrugu Joro zateknu između maja i jula. Fenomen, koji svake godine započinje pomračenjem neba, grmljavinom, jakim vetrovima i dugotrajnim pljuskovima, završava se gomilom živih ‘koprcajućih’ riba koje, nakon svega, završe u tiganjima i loncima lokalnog stanovništva. Tzv. “pljusak riba” u Hondurasu je normalna i uobičajena pojava.
Metereolozi objašnjavaju ovu neobičnu pojavu jakim vetrovima koji "donose" ribu iz Atlanskog okeana koji je odatle udaljen 200 km.
Još 1970. "National Geografic" poslao je profesionalce da izveštavaju o ovom fenomenu. Oni su otkrili da su ribe približno iste veličine, oko 15.2 cm i potpuno slepe. Stručnjaci su potvrdili da se takva vrsta ribe ne nalazi ni u jednoj od okolnih reka. Njihova je teorija da su te ribe iz podzemnih voda, da nikad nisu bile izložene svetlosti i da su zbog toga slepe.
Lokalno stanovištvo tvrdi da se ovaj fenomen pojavio zahvaljujući ocu Hoze Manuel Subiranu (José Manuel Subirana) španskom katoličkom misionaru koga ovde svi smatraju svecom.
On je bio u Hondurasu od 1856. do 1864. i zbog siromaštva i nedostatka hrane 3 dana i 3 noći se molio za čudo koje bi donelo hranu. Od tada pada "pljusak ribe".
Sunce u Danskoj u proleće i jesen zalazi sa veoma neobičnom i retko viđenom “uvertirom”. Oko pola sata pre zalaska sunca nebo preplavi više hiljada čvoraka. Oni se po nebu razmile u različitim neobičnim oblicima i formama. Oko 20 minuta traje pomračenje Sunca. Fenomen nastaje zato što se ptice tokom migracije zaustavljaju u ovoj oblasti da se nahrane, a onda nastavljaju svoj put. Ovaj se fenomen u Danskoj naziva “Crnim suncem”.
Dva puta u godini Atlantski okean se uliva u brazilsku reku Amazon, stvarajući pritom najduži talas na Zemlji. Fenomen poznat pod nazivom “Pororoca” uzrokovan je okeanskim plimama, a izaziva talase visine i do četiri metra. “Pororoca” talas može se čuti već pola sata pre dolaska, a toliko je snažan da može uništiti gotovo sve što mu se nađe na putu, uključujući stabla, kuće, automobile i ostalo. Međutim, to ne sprečava na hiljade surfera iz celog sveta da čekaju talas i da se njime malo provozaju.
“Relampago del Catatumbo” ili “grmljavina Catatumba”, odvija se na istoimenoj reci u Venecueli. Ovde je nebo 140 do 160 noći u godini, po deset sati svake noći, prekriveno munjama, sevanjem i grmljavinom.
Na pet kilometara dugom ‘plamenom svodu’ čak do 280 puta u satu zablesne munja.
