Statistika je okrutna i ističe da je moždani udar jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu, ali i vodeći uzrok nastanka invaliditeta.
Iako se sve više upozorava na stvari koje vas stavljaju u rizičnu grupu i za koje važe mere prevencije, u velikom broju zemalja je moždani udar drugi uzrok smrti.
U 85 odsto slučajeva moždani udar je prouzrokovan začepljenjem krvnih sudova ugruškom, a važno je doći u bolnicu čim nastupe simptomi moždanog udara.
Najčešća vrsta moždanog udara je ishemijski udar, koji nastaje kada ugrušak začepi arteriju koja dovodi krv u mozak.
Druga vrsta je takozvani hemoragijski moždani udar do kog dolazi usled pucanja krvog suda, što pruzrokuje izliv krvi u mozak.
Iako moždani udar najčešće pogađa osobe iznad 65 godina starosti, može da se dogodi i u detinjstvu, zbog toga je važno da se prepoznaju simptomi i faktori rizika.
Poziv na prevenciju
Kada osoba doživi moždani udar, svaka se sekunda računa. Kako moždano tkivo i milioni neurona u tim trenucima propadaju, vreme je najvrednije što imate.
Moždani udar označava naglo nastali neurološki poremećaj prouzrokovan poremećajem moždane cirkulacije zbog čega dolazi do nedovoljnog snabdevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranjivim supstancama.
Nedostatak kiseonika prouzrokuje oštećenje i odumiranje nervnih ćelija što ima za posledicu oštećenje mozga i gubitak funkcija koje taj deo mozga kontroliše.
Moždani udar može da bude posledica začepljenja arterije koja snadbevaju mozak krvlju, što se naziva infarkt mozga, koji je i najčešći. Ali, može da nastane zbog pucanja krvnog suda u mozgu kada dolazi do izliva krvi u mozak, odnosno do hemoragijskog moždanog udara.
Pet najčešćih simptoma moždanog udara:
1. Iznenadna utrnulost, slabost ili oduzetost ruke, noge ili lica, posebna zahvaćenost samo jedne strane tela,
2. Iznenadne smetnje govora: otežano izgovaranje, razumevanje ili gubitak govora,
3. Iznenadne smetnje vida: zamagljenje ili gubitak vida,
4. Iznenadne smetnje u hodu, vrtoglavice, gubitak ravnoteže,
5. Iznenadna jaka glavobolja koja može da bude praćena mučninom i povraćanjem.
Moždani udar se može sprečiti – to je činjenica
Svojim životnim navikama možete neposredno da delujete na svoj rizik od moždanog udara i osigurati svoje zdravlje. Najbolji način prevencije je umeren i zdrav način života, redovna i pravilna fizička aktivnost, redovne kontrole kod lekara i svakako prestanak pušenja.
Vaš jelovnik treblo bi da sadrži maslinovo ulje, voće i povrće, hranu bogatu vlaknima i ribu, a iz ishrane izbacite hranu koja obiluje zasićenim mastima i koncentrisanim šećerima, kao i veoma zasoljenu hranu bogatu holesterolom.
Sve je više dokaza koji govore kako zaraza koronavirusom povećava rizik od moždanog udara. To je slučaj i kod mladih osoba ili onih koji inače nisu rizična grupa.
Bolnice i medicinski timovi su za vreme pandemije radili naporno kako bi omogućili svu potrebnu negu za osobe koje su doživele moždani udar, a na vama je da naučite da prepoznate simptome, odmah potražite stručnu pomoć i nikako ne ostajete kod kuće.
Faktori rizika
Jedna od glavnih bolesti koja može da vodi do moždanog udara je ateroskleroza, a mogućnost nastanka se povećava sa starenjem.
Postoje ostali faktori rizika poput pušenja, sedelački način života, loša ishrana, preterana upotreba alkohola, hipertenzija i određeni psihički faktori.
Broj osoba koje dožive moždani udar će porasti čak za 34 odsto u idućih 15 do 20 godina, upozoravajuće je predviđanje Evropskog udruženja za moždani udar, koje ističe da će broj osoba koje će pogoditi moždani udar biti veoma velik.
