Većina naših navika je bezopasna, ali neke mogu da utiču na ostale segmente života i naruše nam odnose, motivaciju, ali i pokvare raspoloženje u toku dana.
1. Digitalna zavisnost
Istraživanje Univerziteta De Montfort nedavno je otkrilo da redovno proveravanje telefona podstiče rastresenost i zaboravnost i ima negativne posledice na mentalno zdravlje.
– Ova bezumna provera podstiče očekivanje trenutnog zadovoljenja, odnosno traženje informacija zbog kojih se osećamo dobro i povezano sa drugima – objašnjava Vanesa Gebhart, dugogodišnja atletičarka.
– Previše vremena na mobilnom telefonu i na društvenim mrežama može da umanji samopoštovanje i podstaknuti negativne misli. Prvi korak u borbi za vaše mentalno zdravlje je ograničiti sebi vreme provedeno na mobilnom telefonu, pametno odlučiti koga pratiti, a koga ne na društvenim mrežama i polako vremenom smanjivati digitalnu prisutnost te sebi povećavati društveni krug ljudi s kojima ćete provoditi vreme u stvarnom životu – objašnjava Vanesa.
2. Mnogo vremena provodite u kući
Pandemija koronavirusa i zatvaranja mnogima su u početku bili šok jer su morali većinu vremena da provode u kući. Ali, vremenom su se mnogi navikli i sve manje počeli da izlaze iz kuće i i kada su mere popustile.
– Ako ste slobodni poput ptice, nema razloga da ne dišete svež vazduh. Previše vremena u zatvorenom prostoru može značajno da poveća rizik od depresije, a nedostatak sunčeve svetlosti i vitamina D doprinose njenim simptomima – kaže Vanesa i dodaje:
– Dobre ideje su kratka šetnja, odlazak u šumu, trening na otvorenom, isto kao i roštilj sa prijateljima ili odlazak na kafu u obližnji kafić.
– Prirodno svetlo, promena okruženja i vežbanje mogu da poboljšaju vaše mentalno zdravlje, raspoloženje i mogu da povećaju sposobnost koncentracije – kaže Vanesa.
3. Premalo spavate
Nedostatak sna podstiče loše raspoloženje, poteškoće u koncentraciji i razdražljivost, što može negativno da utiče na mentalno zdravlje, pokazale su studije.
– Samo jedna nedelja poremećenog ili lošeg spavanja može da poveća nivo stresa, ljutnje i tuge, a to je začarani krug, jer svi ovi faktori otežavaju spavanje – objašnjava Vanesa i dodaje:
– Tehnike za opuštanje pre spavanja pomažu čoveku da stvori rutinu spavanja koja mu odgovara.
4. Loše se hranite
Previše slatkiša i slanih grickalica, kao i brze hrane negativno utiču na raspoloženje. Namirnice s visokim udelom šećera poput kolača, hleba i keksa, kao i crveno meso mogu znatno da povećaju rizik od depresije i poremećaja raspoloženja.
5. Ne vežbate
Vežbanje je sjajno za smanjenje stresa, a endorfini koji se oslobađaju vežbanjem mogu da vam u trenutku poprave raspoloženje.
Vanesa navodi da redovno vežbanje takođe može da pomogne u poboljšanju nivoa energije i motivacije, povećavajući osećaj sreće i smanjujući simptome depresije, teskobe i stresa.
– Ako niste sigurni odakle započeti ili želite da promenite režim vežbanja, fitnes aplikacije nude treninge koji su prikladni za bilo koji uzrast i nivo kondicije, sa širokim rasponom treninga koji odgovaraju vašim ciljevima i načinu života – predlaže ona.
