Poslednjih godina su knjige popularne psihologije doživele pravu ekspanziju.
Čitavi odeljci u bibliotekama i knjižarama posvećeni su njima, pa čitaocu nije lako da se snađe ukoliko želi da uroni u ovaj svet. Od klasičnih knjiga do noviteta iz područja psihologije koje su brzo ugrabile našu čitalačku pažnju – ovo je lista pet dobrih knjiga o psihologiji.
1. Sigmund Frojd – Tumačenje snova
Sudeći po rezultatima pretrage na internetu, kao i Goodreads ocenama, ovo je Frojdova knjiga koja je u našem, savremenom svetu najpopularnija. Naravno, onaj ko želi da se detaljnije upozna sa Frojdovim idejama i psihoanalizom mora posegnuti i za njegovim drugim knjigama poput Uvoda u psihoanalizu.
Šta je to što Tumačenje snova danas čini jednako intrigantnom knjigom kao u trenutku kad je nastala?
Frojdova ideja da su snovi način na koji se nesvesno ispoljava jedna je od najrevolucionarnijih u psihologiji. Snovi, prema Frojdovoj teoriji, predstavljajuskriveno ispunjenje naših nesvesnih želja. Kako su ljude oduvek intrigirali njihovi snovi, mnogi koriste Frojdovo Tumačenje snova kao vodič za razumevanje onoga što se sanja, pomoć u interpretaciji.
Ako vas priroda snova fascinira, uživaćete u ovoj knjizi. Čak iako se ne slažete sa svime što Frojd tvrdi, Tumačenje snova vam može otkriti nešto o vama.
„Snovi su najčešće najdublji onda kad se čine najluđim.“
„Čovek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokrenulo bilo šta što mu smeta, a san je reakcija na ovu smetnju.“
„Odakle dolazi to osećanje da su snovi strani našem duhu?“
2. Karl Gustav Jung – Čovek i njegovi simboli
Kad govorimo o Frojdu, ne možemo a da ne spomenemo i Junga. Mnogo je Jungovih knjiga koje mogu biti od pomoći modernom čoveku u traganju ka samospoznaji: Arhetipovi i kolektivno nesvesno, O razvoju ličnosti, Psihološki tipovi, San i tumačenje snova, itd.
Čovek i njegovi simboli je poslednja knjiga koju je Jung napisao, pa je prema tome svojevrsna sinteza njegovih ideja. U stvaranju ove knjige učestvovali su i Jungovi saradnici i težilo se da se i običnom čitaocu objasne osnovni pojmovi Jungovske psihologije. Pored toga, Jung ovde objašnjava neverovatno uticajnu teoriju simbolizma koja se ispoljava u snovima.
Međutim, pojava simbola nije rezervisana isključivo za snove. Simboli se mogu javljati u svakodnevnom životu, običnim događajima. Jung se ovde dotiče onoga što je neobjašnjivo na potpuno nov način
„Ja kružim oko slike sna i oglušujem se o svaki pokušaj onoga ko sanja da se tome otrgne.“
„Otkriće da nesvesno nije samo obična ostava za stvari iz prošlosti, već da je prepuno klica budućih psihičkih stanja i ideja podstaklo me je na vlastiti novi pristup psihologiji.“
O arhetipskim simbolima: „svojevrsna duševna terapija za patnje i teskobe ljudskog roda uopšte – glad, rat, bolest, starost, smrt.“
3. Erih From – Umeće ljubavi
Jedno od izuzetno aktuelnih dela o psihologiji, iako je objavljeno 1956. godine, napisao je Erih From. U Umeću ljubavi, kao što i sam naslov govori, autor o ljubavi govori kao o aktivnosti za koju je potrebno umeće koje se stiče dugotrajnim naporom i trudom. Dakle, ljubav ne dolazi slučajno.
Erih From ovde ne daje jednostavne savete i gotova uputstva za sticanje ljubavi. Naprotiv, čovek mora neprestano da radi na sebi, mora neprestano da se razvija, kako bi ljubav mogao da prihvati i njome ovlada.
Fromovo Umeće ljubavi nam može pomoći da damo odgovor na pitanje: da li je ljubav u modernom svetu moguća?
O knjizi: „Ona želi uveriti čitatoca da će sva njegova nastojanja oko ljubavi sigurno propasti ako najaktivnije ne pokuša razviti svoju celokupnu ličnost kako bi postigao produktivnu orijentaciju; da se zadovoljstvo u individualnoj ljubavi ne može postići bez sposobnosti da voli svog bližnjeg, bez istinske poniznosti, hrabrosti, verovanja i discipline.“
„Činjenica je da ljudi ne smatraju ljubav nevažnom. Oni su gladni ljubavi: iako gledaju bezbroj filmova o sretnim i nesretnim ljubavima, iako slušaju stotine tričavih pesama o ljubavi – ipak će jedva iko pomisliti da bi išta trebalo naučiti o ljubavi.“
„Automati ne mogu voleti; oni mogu razmeniti svoje „pakete ličnosti“ i mogu se nadati poštenoj nagodbi.“
4. Jelena Pantić – Putovanje u središte srca
Psiholog iz Novog Sada, Jelena Pantić, na interesantan način je obradila temu o kojoj je pisao i Erih From – način života modernog čoveka i mogućnost ljubavi u savremenom svetu.
Na ovoj listi knjiga se nalazi jer je od maja 2015. godine doživela šest izdanja i dokazala se kao jedna od vodećih u području primenjene psihologije kod nas. Putovanje u središte srca je primer dobre knjige o emocijama koja može da motiviše/inspiriše na akciju i praktično delanje nakon čitanja.
Jelena Pantić je nakon objavljivanja knjige dala otkaz na Pedagoškom fakultetu gde je radila sedam godina i u potpunosti se posvetila oblasti koja je najviše interesuje – emocionalnoj inteligenciji. Svoja zapažanja, ideje i stavove deli sa svojim čitaocima kako preko bloga tako i preko profila na društvenim mrežama.
„Samo kada cenimo male stvari i male korake, spremni smo i sposobni za velike ciljeve.“
„Mudrost nije znati sve odgovore. Mudrost je postaviti prava pitanja.“
„Za istinski život, a ne samo pusto postojanje, potrebni su hrabrost, posvećenost, spremnost da se uči i razvija. I zato većina ljudi samo postoji. I zato većina ljudi ne zna šta je to radost življenja.“
5. Spenser Džonson – Ko je maznuo moj sir?
Basne nam kroz alegoriju od detinjstva prenose pouke i poruke. Spenser Džonson, američki autor, 1998. godine objavljuje modernu basnu koja preko noći postaje pravi hit u svetu, a do danas je prodato preko 26 miliona. Ko je maznuo moj sir? takođe je self-help knjiga koja govori o tome kako se treba izboriti sa promenama u poslovnom i privatnom životu.
Zavodljivost ove knjige leži u njenoj jednostavnosti. Mogu je čitati i deca kao i odrasli.
Dva miša i dva čovečuljka žive u lavirintu i u potrazi su za Sirom koji je odgovor na sve ono što im je potrebno u životu. Sir je dobar posao, visoka plata, uspešna karijera, ljubavna veza, zdravlje, harmonija…
Međutim, Sir nije baš tako lako pronaći u lavirintu.
„Bezbednije je lutati kroz lavirint, nego ostati tamo gde nema sira.“
„Šta bih sada uradio kada me ni bi bilo strah?“
„Kada prevaziđeš strah, osetićeš da si slobodan.“