Savijena do zemlje i teško pokretna, starica Ilinka Milić (75) iz Buđeva na Pešteru po ceo dan provodi uz svoje stado koje trenutno broji oko stotinu ovaca i jagnjadi i desetak goveda.
Teško hodajući, uz pomoć štapa, Ilinka dnevno prepešači po nekoliko kilometara, a uveče, kad stado vrati kući i ujutru rano, stigne da braći Žarku i Branku i bratanici Mariji pomogne oko muže i pravljenja sjeničkog sira.
– Nisam se udavala, nemam dece, a braća Žarko i Branko su bez žena, Branko se nije ženio jer je ovde nemoguće naći devojku, a Žarkova supruga je otišla čim je rodila Mariju. Nije bila sa Peštera, nija naviknuta na surove uslove u kojima živimo i nije mogla da se navikne na ovdašnji život, sad je negde u Šumadiji – priča Ilinka i dodaje:
– Na Pešteru je nemoguće naći čobanina, toliko mladih u Sjenici i Tutinu čekaju posao, a niko neće, ni za kakve pare, da čuva ovce. Ako ja ovako stara i savijena mogu da čuvam 100 ovaca, zašto to ne bi mogao neki mladić, mesečno bi imao hranu i 350 evra – naglašava Ilinka i dodaje da postoji još jedan razlog za njeno "angažovanje".
– Ne teraju me braća, moja je želja da budem uz stado, hoću da doprinesem porodici, da im pomognem da lakše prežive na surovom Pešteru. Uz to, kad je čovek u pokretu, kad nešto radi i kad zdravo razmišlja – lepše i duže živi. Hvala bogu, ako izuzmem kičmu, ništa me drugo ne muči, nikada nisam bila kod lekara i nemam nameru, nadam se da ću čuvati ovce bar još desetak godina – uverena je ova starica.
|
Nikuda bez sira i surutke Baka Ilinka ne pamti kada je popila sok, nikada nije pila alkohol, ali zato umesto vode pije – surutku koja joj prija na svim temperaturama i jede uglavnom sjenički sir koji, kao i drugi Pešterci, spravlja na originalan način, bez prokuvavanja mleka. Volela bi, kaže, kad bi za to imala novca, da ode do Sjenice i Tutina, da vidi narod, a želja joj je da, pre nego što ode na onaj svet, poseti manastire Crnu reku, Sopoćane i Đurđeve stupove. |
Baka Ilinka nije jedini čobanin na Pešteru koji "gazi" osmu deceniju života. Neki Pešterci su pregurali i stotu i još "trče" za svojim stadom, neke je na to naterala muka, a neke želja da budu u pokretu i što duže požive.
Po nekim mojim saznanjima, na Pešteru živi oko 30 stogodišnjaka, neki su, poput Dragune Martinović iz Jarebica kod Tutina, poživeli i do 115. godine zbog specifične klime i zdrave ishrane. Mnogi Pešter nazivaju srpskim Kavkazom. Zime su ovde "sibirske", leta su topla, ali bez vlage, pa bolesti i razni "bacili" zaobilaze ovaj kraj. I ljudi su očvrsli, naviknuti su na muku, bore se i ne predaju, zato verujem da će baka Ilinka, iako na prvi pogled izgleda staro i onemoćalo, poživeti još mnogo godina i biti uz svoje stado, uveren je publicista Redžep Halilović koji godinama istražuje fenomen dugovečnosti na Pešterskoj visoravni.
