Učenici Muzičke škole "Stevan Mokranjac" iz Kraljeva proveli su nezaboravnih nedelju dana u Norveškoj kao gosti udruženja Srpska kruna i kamernog hora Kon vokale iz Porsgrun-Skijena. Prema rečima dr Zlate Marjanović, profesora etnomuzikologije, tradicionalnog pevanja, tradicionalnog sviranja i narodnih ansambala, doživeli su prelepa iskustva.
– Mojih 19 učenika i ja gostovali smo nedelju dana u oktobru u Norveškoj, a boravak u ovoj divnoj zemlji pamtićemo do kraja života. Bili smo gosti udruženja Srpska kruna i kamernog hora Kon vokale i dirigenta i umetničkog rukovodioca Čedomira Popadića, inače Kraljevčanina rodom. Prošle godine on je sa horom Kon vokale bio na turneji po Srbiji, između ostalog i u Kraljevu. Moje učenice imaju običaj da posle časova idu ulicom i pevaju. On ih je sreo, upoznali su se i, reč po reč, one su ga poslale kod mene. Tad je Čedomir Popadić došao na ideju da dođemo u Norvešku i predstavimo se u ovoj zemlji. Veoma brzo smo sve završili, uzeli su nam karte i obezbedili smeštaj – priča dr Zlata Marjanović.
|
Prijem u ambasadi |
U Norveškoj su održali niz koncerata za mališane iz vrtića, ali i one starije
– Reakcije su bile sjajne. Svi su nam rekli da smo odlično prošli pošto oni najmlađi nedvosmisleno reaguju na ono što im se dopada ili ne dopada. Na jednom od koncerta dočekani smo aplauzom i pre nego što smo izašli na scenu. A kruna cele priče je nastup u jednoj od katedrala, u kojoj smo scenu delili sa horom Kon vokale. Oni su predstavili norvešku muzičku tradiciju, a onda smo izašli i predstavili našu. Izvodili smo pesme iz raznih krajeva Srbije. To su sjajne obrade srpske tradicije i one su ponele gledalište. Prikazali smo malo i deo cincarske i bugarske tradicije. Najbolje su reagovali na pesmu "Ogrejala sjajna mesečina", kao i "Oj, livado, rosna travo". Osim pevanja na odseku, imamo i sviranje, tako da su Norvežani imali priliku da čuju i kako sviramo na gajdama, dvojnicama, tamburi samici, kavalu i drugim instrumentima, što im je bilo posebno interesantno. Katedrala je bila prepuna i doživela sam nešto što nikad nisam, a to je da su na kraju svi ustali i nagradili nas dugim aplauzom. Na koncertima je bilo najviše Norvežana, a na nastupu u katedrali je bilo i naših ljudi.
Zlata kaže da su se domaćini pobrinuli da provedu što lepše slobodno vreme.
– Čedomir se pobrinuo da obiđemo najlepša mesta i grad Šijenu. Otvarali su čak muzeje za nas, a članovi hora Kon vokale pripremili su sjajnu večeru. Arhitektura u Šijenu je neverovatna, videle smo stare kuće iz cele Norveške, koje na krovu imaju travu. To je za nas bio doživljaj. Zatim smo obišli i zavičajni muzej u Ulefusu, pa smo išli i na roštilj u šumu. Posetili smo i Brevik, koji je na samoj obali mora. Jedna od naših učenica je imala rođendan, a domaćini su joj priredili proslavu i spremili su tortu. Deca su uživala. Bili smo smešteni u kući, vlasništvo Srpske krune, a u kojoj je na prvom spratu naša crkva. Obezbedili su nam fenomenalan smeštaj. Već sutradan po našem odlasku kod naših domaćina se rodila ideja da naprave neku vrstu radionice i pošalju njihovu decu u Kraljevo da se druže sa našom decom, da vide manastire i okolinu i da budu naši gosti. To je lepa ideja i nadam se da će biti ostvarena.
