U organizaciji udruženja Vidovdan i istoimenog benda u Vićenci je održan koncert u znak sećanja na njihovog tragično preminulog člana Ivana Dragičevića.
Došli su i mnogi naši ljudi koji nisu poznavali Ivana. Koncertu je prisustvovala i Ivanova majka Gorica Dragičević, u crnini i uplakana, stigla je u pratnji komšija Slobodana i Vesne, koji su joj se našli kada ju je tragedija zadesila prošle godine. Svi prisutni su bili vidno ganuti i sa mukom su se suzdržavali ili prikrivali suze.
Neposredno pre početka koncerta svima se obratila pesnikinja Rada Rajić Ristić.
– Najviše bismo voleli da ovaj koncert nikad nije organizovan, jer je tužan povod za održavanje. Ivanova smrt je sve nas duboko potresla u septembru 2022. kad nas je iznenada i zauvek napustio. Ivan je bio naš dragi prijatelj, uvek spreman da svakome pomogne, vedrog duha i nasmejan. Večeras smo tu da mu kažemo koliko ga volimo, koliko nam nedostaje i da smo ovde samo za njega. Sigurna sam da je on večeras ovde s nama, da nas vidi, da nas sluša i da mu je drago što vidi koliko nam znači – rekla je između ostalog Rada.
Kad je Svetlana Stanojlović pročitala Radinu pesmu “Poj anđela”, posvećenu Ivanu, mnogima su krenule suze.
Ivanova mama je smogla snage da kaže nekoliko reči.
– Drago mi je, ako tako može da se kaže, što je udruženje Vidovdan ispoštovalo mog sina. Svaka nota mi je parala srce, svaka njihova nota bila je pomešana sa mojim suzama. Moj bol ubija svaku pomisao na radost, ali hvala tim divnim momcima što nisu zaboravili mog Ivana i što su u čast i sećanje na mog sina priredili ovo veče muzike i poezije. Nekad sam išla na Ivanove koncerte, a ovoga puta sam došla na koncert u znak sećanja na njega. Ne želim nijednom roditelju da nadživi svoje dete – rekla je skrhana bolom Gorica Dragičević.
Bujica emocija i suza bile su propratni efekat koncerta.
– Svirali smo probrane pesme, one koje je Ivan voleo i koje je svirao sa nama u bendu. Sve ovo su bile njegove omiljene pesme – rekao je Damir Ristić, jedan od članova benda Vidovdan.
Među onima koji su došli na koncert, a nisu poznavali Ivana je i Marija Nešić.
– Ovde sam jer je to moralna dužnost svakog Srbina u Vićenci da se solidariše sa našim ljudima, a pogotovu što je ovo jedna tragedija i što u ovakvim trenucima treba da pokažemo jedinstvo. Bilo je tužno i bolno gledati Ivanovu majku, uplakanu i skrhanu bolom. Svi smo bili tužni. Pesme su bile lepe, a dopalo mi se što su otpevali i “Bela ćao” za prisutne Italijane. Detalj koji mnogo govori o poštovanju – rekla je Marija.
Poslednji pozdrav Ivanu, kada je njegovo telo krenulo put Srbije, odao je Đani Faćo, jedan od velikih prijatelja srpske zajednice u Vićenci.
– Lično sam ispratio Ivana kada je krenuo ka rodnoj grudi, a voleo bih da nikad do toga nije došlo, da ga i dalje srećem u ovoj sali gde je dolazio na probe. Poznavao sam ga lično, zato sam osetio moralnu dužnost da učestvujem u ovom događaju posvećenom njemu. Iako koncert ima tužan povod, bio je lep, momci su lepo svirali, čak su svirali i “Bela ćao”, pesmu koju je Ivan svirao. Sećam se, pred samu pandemiju korona virusa bio sam na priredbi Vidovdana i Ivan je svirao baš tu pesmu. Šteta za jedan mladi život i za divnog muzičara, bio je veliki talenat – rekao je Faći, profesor u penziji i pesnik.
Supružnici Gorica Stevanović i Ilario Ćeli, koji su i čelnici Udruženja Kapija Šumadije iz Montekio Mađorea nisu krili suze većim delom koncerta.
Bio je naš ambasador
Vladiša Buzejić, predsednik udruženja Vidovdan, kaže da je svima bilo teško da se okupe tužnim povodom.
– Ivan je bio naš prijatelj i član udruženja, učestvovao je na našim priredbama, išao sa nama svuda, družili smo se. Bio je dobra i poštena osoba, talentovan muzičar, svirao je u našem udruženju i u italijanskom bendu Ethereal Lus. I Italijani su ga cenili i voleli, osoba za svaku pohvalu, ali valjda svi mi imamo unapred zacrtan put kojim ćemo hodati. Neka mu je večna slava i hvala za svaki doprinos našoj kulturi u rasejanju, bio je kulturni ambasador naše zemlje u Italiji – rekao je Buzejić.
Kao da je ovde
Dalibor Nešić ističe lep gest udruženja Vidovdan povodom sećanja na njihovog člana
– Veče je ispunjeno jakim emocijama, suzama i tugom. S druge strane imao sam osećaj da je taj momak tu, u sali, sa nama, jer nam je taj osećaj stvarao monitor na kome su se smenjivale fotografije sa kojih nam se smešio Ivan. Zahvalan sam što su mi uputili poziv na koncert. Koncert je završen pesmom “Tamo daleko”. Svi smo osetili dozu nostalgije i pripadnosti domovini koja je daleko – rekao je Dalibor.
Tuga ogromna
Posle koncerta italijansko udruženje Bez granica, u čijim prostorijama je koncert održan, spremilo je malo posluženje. Prisutnima se obratio i Ticijano Andriolo, predsednik tog udruženja.
– Tuga je ogromna i celoj srpskoj zajednici izjavljujem saučešće zbog ovog velikog gubitka i tragedije koja vas je snašla. Mogu da pohvalim vašu zajednicu i udruženje za organizaciju ovog koncerta i da zahvalim što nam dajete mogućnost i priliku da sa vama podelimo ove emocije. Drago mi je što naša dva udruženja sarađuju i što smo se na neki način zbratimili – rekao je Ticijano.
