Peručić je, pred većem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, posvedočio da je Savezna uprava carina (SUC) devedestih godina, u skladu s propisima, bila jedan od najvećih deponenata "Beobanke" i da u vezi s tim kontrole nikada nisu imale primedbe.
On je naveo da su svi poslovi obavljani u sladu sa tadašnjim propisima i ekonomskom politikom savezne i republičke vlade, koja je za cilj imala očuvanje preduzeća i privrednih resursa, u uslovima međunarodnih sankcija.
Prema rečima Peručića, ekonomska politika vlade sprovođena je kroz državne institucije, među kojima je bila i SUC.
Objasnivši da sredstva svih klijenata po ulasku u banku postaju deo mase bančinog depozita, koji ona obrće kroz bankarske pozajmice i kredite, Peručić je ukazao da se na isti način postupalo i sa sredstvima SUC-a.
Nalozi SUC-a, koji je su stizali sa preporukom direktora za prenos nekom preduzeću kao pomoć, nije išao automatski, već je uvek bilo pod kontrolom, jer je banka obavljala filter toga u postupku odobravanja kredita, objasnio je Peručić.
"SUC smo uvek obaveštavali o plasmanu kredita. Niko novac nije dobio bespovratno, već iz mase bančinog depozita kao bankarski krediti za nabavke repromaterijala i druge namene, pod uslovima propisanim politikom banke", naveo je svedok.
On je ukazao da je Kertes aktom vlade bio ovlašćen da raspolaže sredstvima SUC-a, u skladu s ovlašćenjima, i dodao da jeKertes insistirao da sredstva uvek idu kao kredit, i da su o svim radnjama koje su peruzimane uvek obaveštavane republička i savezna vlada.
Peručić je naveo da "zna da Kertes nije radio napamet“, ali da ne zna konkretna imena ljudi iz državnih organa s kojima je optuženi kontaktirao.
Suđenje će biti nastavljeno 28. januara 2010. godine.
