Vatromet iznad Narodnog pozorišta u Leskovcu, emotivni govori Kristine Paskaljević, supruge Gorana Paskaljevića, kao i njegovih saradnika i prijatelja, prvi laureat Otiska Gorana Paskaljevića – reditelj Vladimir Perišić, defile poznatih na crvenom tepihu i odana publika Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije, obeležili su početak 17. LIFFE.
Kristina Paskaljević uručila je novoustanovljenu nagradu Otisak Gorana Paskaljevića, rad umetnice Nine Nedić.
– Nije mi lako večeras, jer je na današnji dan, pre tačno četiri godine, Goran preminuo u Parizu. Baš tog dana je trebalo da na ovom Festivalu primi nagradu. Ipak sam srećna i iznad svega veoma dirnuta što sam večeras sa vama, da dodelimo prvu nagradu koja nosi Goranovo ime Otisak Gorana Paskaljevića. Važno mi je da postoji poveznica između njegovog dela i dela nove generacije i da na taj način on nastavi da bude prisutan u kinematografskom stvaralaštvu. Ova želja se večeras ostvarila zahvaljujući LIFFE i gradu Leskovcu – rekla je Kristina Paskaljević
Dobitnik nagrade Vladimir Perišić istakao je da je odrastajući tokom 90-ih godina prošlog veka, kako kaže, u metastazi jugoslovenskog društva i kinematografije, svoj rediteljski put potražio u Francuskoj, a svoju filmsku porodicu u filmovima posleratnog modernizma 60-ih, onim koje je Antonioni zvao modernizam bez bicikla, za koje je forma ponekad bila bitnija čak i od života.
– Nikada nisam prestao da osećam vrednost i želju da pripadam velikoj jugoslovenskoj kinematografiji, čiji je Paskaljević jedan od najistaknutijih stvaralaca, a koja je došla iz neorealizma sa biciklom. Naravno, mislim na “Kradljivce bicikla” Vitorija De Sike i Čezara Cavatinija, za koje znam da su posebno bili važni Goranu, jer mi je o njima pričao u jednom našem vrlo stvarnom i vrlo kratkom susretu početkom 2000-ih, na festivalu u Berlinu – kaže Perišić i dodaje:
– Za te autore, kao i za Gorana, ljudsko saosećanje za male i obične ljude, za ponižene i uvređene, bilo je važnije od svake forme. Tih, ali dubok smisao za opservaciju, razumevanje i ljubav za parije, za društveno odbačene, obojene saosećanjem, toplim humorom praške škole i Miloša Formana, karakteristični su za sve Paskaljevićeve filmove. Njima je doprineo da jugoslovenski film dobije svoje mesto u svetskoj kinematografiji i po tom otisku ćemo ga zauvek pamtiti. Čast mi je da sam dobitnik ove nagrade, još veće mi je zadovoljstvo da je ona ustanovljena. Hvala, Kristina, hvala Festivalu.
“Čuvar plaže”
Za kraj svečanog otvaranja – zvuci kvarteta harmonika i muzika iz filma “Čuvar plaže u zimskom periodu”, uživo na sceni, a zatim su se pretopili sa muzikom sa filmskog platna uvodeći publiku u bioskopski mrak i svet filma.
– Film “Čuvar plaže u zimskom periodu” je moj prvi film, a ne kako negde piše da je moj drugi film. Goran mi je ponudio ulogu. Posle tri dana sam dobio ponudu velike, svetske produkcije za jedan film – rekao je Irfan Mensur.
Voleo svoje glumce
Voditelj programa glumac Nebojša Dugalić pročitao je pismo velike glumice Mire Banjac.
– Radila sam sa Goranom Paskaljevićem pet filmova i to je možda jedan od najboljih delova moje karijere. Goran je na snimanjima bio tih, blagorodan, ali je uvek znao šta hoće i što je najvažnije umeo je to da objasni glumcima. Poslednji put smo sarađivali na filmu “Bure baruta”. Bila je to mala uloga, ali meni je puno značilo to što mi je tada rekao da voli kad me ima u svom filmu – napisala je Mira i dodala:
– Goran je voleo svoje glumce, a meni je i izvan filma bio prijatelj. Družili smo se kad god smo za to imali priliku, a sećam se da je bio jako srećan kada sam ga onomad vodila na moju Tisu. Obećao je da će ponovo doći, ali nažalost, nije mu se dalo. Veoma sam zahvalna njegovoj ženi, Kristini, što je bila uz Gorana do kraja njegovog života, kao njegova velika ljubav, profesionalno i privatno njegova desna i leva ruka. Sjajna žena.
