Nuklearni arsenali nekoliko zemalja, posebno Kine, porasli su prošle godine.
Druge atomske sile nastavile su da modernizuju svoje kako raste geopolitičke tenzije, pokazuju izveštaji.
– Približavamo se, ili smo možda već stigli, kraju dugog perioda opadanja broja nuklearnog oružja širom sveta – rekao je za AFP Dan Smit, direktor Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Ukupna količina nuklearnih bojevih glava među devet nuklearnih sila – Britanijom, Kinom, Francuskom, Indijom, Izraelom, Severnom Korejom, Pakistanom, Rusijom i Sjedinjenim Državama – smanjena je na 12.512 na početku 2023. godine, sa 12.710 na početku 2022, navodi SIPRI.
Od toga, 9.576 je bilo u “vojnim zalihama za potencijalnu upotrebu”, 86 više nego godinu dana ranije.
SIPRI pravi razliku između zaliha zemalja dostupnih za upotrebu i njihovog ukupnog inventara – koji uključuje starije zalihe koje treba demontirati.
– Zalihe su upotrebljive nuklearne bojeve glave, a ti brojevi počinju da rastu – rekao je Smit, napominjući da su brojke još uvek daleko od preko 70.000 viđenih tokom 1980-ih.
Najveći deo povećanja bio je iz Kine, koja je povećala svoje zalihe sa 350 na 410 bojevih glava.
Indija, Pakistan i Severna Koreja su takođe povećale svoje zalihe, a Rusija je porasla u manjoj meri, sa 4.477 na 4.489, dok su preostale nuklearne sile zadržale veličinu svog arsenala.
Rusija i Sjedinjene Države zajedno i dalje imaju skoro 90 odsto ukupnog nuklearnog naoružanja.
– Velika slika je da smo imali više od 30 godina od pada broja nuklearnih bojevih glava i vidimo da se taj proces sada bliži kraju – rekao je Smit.
Istraživači u SIPRI-ju su takođe primetili da su diplomatski napori na kontroli nuklearnog naoružanja i razoružanja pretrpeli neuspehe nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Na primer, Sjedinjene Države su suspendovale svoj “bilateralni dijalog o strateškoj stabilnosti” sa Rusijom nakon invazije.
Moskva je u februaru objavila da suspenduje učešće u Ugovoru o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja iz 2010. (Novi START).
SIPRI je u saopštenju naveo da je to “poslednji preostali sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja koji ograničava ruske i američke strateške nuklearne snage”.
Istovremeno, Smit je rekao da se povećanje zaliha ne može objasniti ratom u Ukrajini jer je potrebno duže vreme za razvoj novih bojevih glava i da je najveći deo povećanja bio među zemljama koje nisu direktno pogođene.
Kina je takođe mnogo investirala u sve delove svoje vojske kako su njena ekonomija i uticaj rasli.
– Ono što vidimo je da Kina postaje svetska sila, to je realnost našeg vremena – rekao je Smit.
