Zvanični Peking podržao je predloge Moskve za bezbednosne garancije upućene NATO, ocenivši da doprinose dijalogu među zemljama.
„Kina smatra da su, imajući u vidu sadašnju situaciju, ruski predlozi u skladu sa osnovnim normama međunarodnih odnosa, da doprinose unapređenju međusobnog poverenja među zemljama, snižavaju rizik od konflikata i u njima se insistira na globalnoj i regionalnoj strateškoj stabilnosti“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Kako se ističe, Kina se uvek zalagala za to da zemlje na bazi međusobnog poštovanja i dijalogom rešavaju nesuglasice.
Podsetimo, prošle nedelje kineski lider Si Đinping je tokom razgovora sa ruski predsednikom Vladimirom Putinom podržao inicijativu o formiranju sistema bezbednosnih garancija.
Da li je i Kini potreban sporazum sa NATO poput ruskog predloga
Ministarstvo je, takođe, saopštilo da je Kina spremna da u okviru dijaloga pet nuklearnih sila i Ženevske konferencije diskutuje o brojnim pitanjima koja se tiču strateške stabilnosti.
„Kina se pridržava kolektivne, sveobuhvatne koncepcije globalne bezbednosti, uvek je bila neko ko u svetu gradi mir, doprinoseći globalnom razvoju i štiteći međunarodni poredak“, rekli su u Ministarstvu na pitanje da li je i Kini potreban sporazum sa SAD poput onog koji je Rusija predložila SAD i NATO.
Istovremeno, Kina smatra da su Sjedinjene Države imale ozbiljan negativan uticaj na globalnu stratešku ravnotežu i stabilnosti i da je neophodno da prekinu sa takvim aktivnostima.
Kinesko Ministarstvo je navelo da su SAD, ne obazirući se na strahovanja drugih zemalja, preduzele jednostranu akciju i napustile Dogovor o otvorenom nebu, što je za posledicu imalo izlazak i Rusije iz tog Sporazuma.
„SAD su se dugo vremena čvrsto držale mentaliteta Hladnog rata i rukovodile idejom ‘Amerika iznad svega’, neprekidno su kršile sporazume i napuštale ih, slobodno jačale svoj vojni potencijal, preuveličavale konflikte i konkurenciju velikih sila i negativno uticale na globalnu stratešku ravnotežu i stabilnost, uzajamno poverenje i saradnju među zemljama, kao i na proces međunarodne kontrole nad naoružanjem i procesom razoružanja“, navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva.
Šta je tražila Moskva
Predsednik Rusije Vladimir Putin početkom decembra je pozvao NATO da otpočne suštinske pregovore sa ciljem da Rusiji pruži pouzdane i dugoročne bezbednosne garancije. On je objasnio da su Moskvi potrebne upravo pravne garancije, s obzirom da zapadne kolege nisu ispunile svoje preuzete usmene obaveze.
Ranije je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško izjavio da Zapad ima dva puta: da se ozbiljno postavi prema predlozima Rusije o bezbednosnim garancijama u Evropi ili da se suoči sa vojno-tehničkom alternativom.
Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO-a na istok, uključujući i za račun bivših republika SSSR-a.
Dokumenti su već predati Vašingtonu i njegovim saveznicima. Jednom od tačaka nacrta predlaže se da NATO pruži garancije neširenja Alijanse na teritoriju Ukrajine. Kako je ranije izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ako NATO i SAD ne reaguju na zahteve Rusije za bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do nove runde konfrontacije.
NATO je potvrdio da je dobio predloge, da će ih proučiti ali da će pri tome u obzir uzeti stav Kijeva.
