Kineske zvaničnike je prema kuloarskoj priči, mnogo naljutilo saznanje da srpska vlast traži odlaganje potpisivanja ugovora o zajmu za termoelektranu "Kostolac B" koji je trebalo da bude ozvaničen tokom samita u Beogradu.
Nadoknada za Južni tok
– Samit u Beogradu je već treći istog tipa i predstavlja kompenzaciju za izneverene nade u Rusiju koja je odustala od gasovoda Južni tok – ocenjuje Aleksandar Stefanović.
Predrag Simić smatra da će Srbija opet imati problem, ali ne kao onaj sa Južnim tokom.
– U EU postoji oprez i rezerva prema kineskom uticaju u zaoštrenim okolnostima oko ukrajinske krize – rekao je Simić.
Spekuliše se da Srbija gotovo pola decenije nije uspela da napravi projekat o izgradnji novog bloka. Saznavši od ministra energetike Aleksandra Antića i direktora Elektroprivrede Srbije Željka Obradovića za pokušaj odlaganja kineski ambasador u Beogradu Li Mančang je navodno bio mnogo ljut.
Razlog da Beograd odustane od ovog projekta, prema rečima ekonomskog analitičara Aleksandra Stefanovića, treba tražiti u prezaduženosti Srbije u uslovima kada je njen javni dug 70 odsto od bruto društvenog proizvoda, a strah od rasta kamata na svetskom tržištu, veliki.
– Jasno je da nećemo dobiti investicije, već samo kredite, kao što je sigurno i da bi prugu od Beograda do Budimpešte Kina samo kreditirala. Takođe bi, kao u slučaju izgradnje mosta Zemun-Borča, izvođač bile kineske, a ne srpske firme – pojašnjava Stefanović za "Vesti".
On kaže da srpska vlast odnose sa Kinom predstavlja kao priču o tome da će nam neko nešto pokloniti.
– To je puko zamajavanje, jer za prugu koju bi Kinezi trebalo da grade, uzeće pare od nas i to bi opet išlo na teret građana kao poreskih obveznika. Jasno je da niko ništa neće da nam daje, već nam pomaže tako da on može da zaradi – objašnjava Stefanović.
Da su kineski krediti, uprkos njihovoj povoljnosti, potencijalno opterećenje za državne finansije, ukazuje i spoljnopolitički analitičar Predrag Simić.
– Ugovor Srbije o izgradnji drugog bloka elektrane Kostolac je kredit sa rokom otplate od 20 godina i sedam godina grejs perioda. To je opterećenje za ionako prenapregnute srpske javne finansije – ocenio je bivši ambasador Srbije u Francuskoj.
