Visina snega u Pekingu je osam centimetara što u januaru nije zabeleženo od 1951. godine. Na čišćenju snega u kineskoj prestonici je angažovano više od 300.000 ljudi, naveli su svetski mediji.
Za noćas su bile očekivane temperature od minus 18 Celzijusovih stepeni. Cene povrća su naglo skočile zbog neuravnoteženog snabdevanja što je posledica poremećenog drumskog saobraćaja usled snežnih padavina.
Neki analitičari smatraju da bi hladnoća mogla da ugrozi useve, dok drugi veruju da je sneg dobrodošao, naročito u sušnim oblastima jer će na proleće obezbediti neophodnu vlažnost biljkama.
Hladnoća je izazvala i porast potrošnje energenata, zbog čega je u mnogim delovima Kine došlo do smanjenja isporuka gasa i nafte za industriju. Elektrane na ugalj su smanjile proizvodnju zbog neredovnog dopremanja te sirovine usled zavejanih puteva.
Krizna situacija je i u Seulu u Južnoj Koreji gde je visina snega 25 centimetara, najviša zabeležena 1937. godine kada se počelo sa beleženjem meteoroloških podataka.
Više od 1.400 putnika bilo je preko 30 sati zavejano u Mongoliji kada se voz koji je išao ka Kini zaglavio u više od dva metra visok sneg, javila je kineska državna televizija. Oni su evakuisani pošto su dan i po proveli bez osvetljenja i grejanja, sa vrlo malom količinom hrane i vode.
Atipično niske temperature i sneg i na severu i istoku Indije, gde je zbog hladnoće proteklih nekoliko dana umrlo najmanje 60 ljudi. Gusta magla je u Nju Delhiju izazvala odlaganje ili kašnjenje više desetina letova, a poremećen je i železnički saobraćaj.
