Predrag Jovanović, poznatiji kao Peđa D’Boj (70), čija je pesma “Jugoslovenka” postala evergrin domaće rok muzike, odlučio je da posle više od decenije, koliko nije bio prisutan u medijima, “otvori dušu”.
Peđa je u razgovoru za Kurir evocirao mnoge uspomene, pa i one na druženje sa Oliverom Mandićem, poročan život koji je tada vodio, govori o sadašnjem stanju na estradi, a otkriva i da li bi ponovo postao učesnik nekog rijalitija. Na početku razgovora smo ga pitali za tvrdnju Mirjane Mandić, bivše supruge Olivera Mandića, da bi je tadašnji muž ubio da joj upravo Peđa nije pritekao u pomoć.
– Ja se tog događaja koji je opisala Mirjana Mandić ne sećam! Mirjana, da li je to bila plavuša neka, kako je ona izgledala uopšte? Moguće da sam joj spasao život i da sam tad smirio Olivera, ali ja se toga uopšte ne sećam. Drago mi je ako sam ja njen spasitelj. Sećam se da nas je Oliver upoznao, ali te situacije i tuče o kojima ona priča ne sećam se. Ali, ako ona kaže da se to desilo, nema razloga da joj ne verujem. Ne vidim zašto bi izmislila tako nešto. Isto tako ne verujem da bi je on ubio, možda su se bili nešto ozbiljnije posvađali.
Istakla je i da je ona mnogo pomogla Oliveru na pesmi “Jugoslovenka”, koja je vas i proslavila.
– Ja se nje sećam samo kao jedne plavuše sa kojom je Oliver bio i znam da imaju sina. Bio sam kod Olivera čest gost u stanu u Kosovskoj ulici, ali nju nisam često viđao, mislim da su tada već bili razvedeni. Tad smo se Mandić i ja dosta družili, on mi je bio i producent na tom albumu “Muvanje”, na kojem se nalazi i pesma “Jugoslovenka”.
Kako vi pamtite Olivera iz tog perioda?
– Tada smo se baš družili i bili često zajedno. Sećam se jedne situacije, bili smo u Zagrebu. Samo mi je rekao: “Sačekaj me u autu!” Otišao je sam u neku diskoteku da se svađa i tuče sa nekim. Nije se bojao ničega. Ipak, ne bih ga ja optuživao da je nasilnik tek tako. Dosta dugo ga već nisam ni video, ni čuo. Pre nekoliko godina sam išao u Trebinje sa njim i njegovom sadašnjom suprugom. Mi smo ipak drugari, glupo mi je da ja pljujem po mom prijatelju i da iznosim njihov prljav porodični veš u javnost.
Po ovoj vašoj priči, ne deluje da je bio bojažljiv. – Da se nije bojao muškaraca i frke – nije. Bio je baš opasan lik. Setio sam se još jednog događaja iz Zagreba. Neko mu je tad pretio, bio je neki problem, pa je imao sekirče u autu. Baš je bio popularan, morao je nekako da se zaštiti od navalentnih ljudi.
Zašto više niste u kontaktu? – Ja sam se skroz povukao, nismo se odavno čuli. Ne izlazim, prestao sam i da pušim, sad mi dim jako smeta. Ceo život sam živeo noćni život, i duvao sam i svašta. Sve sam to prestao, živim sportski, igram tenis svaki dan. Da sam nastavio takav život, ne bih još dugo živeo.
S kime ste se još družili?
– Sećam se Bebi Dol, zajedno smo putovali sa Oliverom, njegovim “audijem”, kad je on snimao u Švajcarskoj. Mnogo puta mi je samo rekao: “Peđa, ajmo do Beča.” Ja upalim auto i za Beč. Posle dva dana nam dosadi, pa odatle pravo za Poreč na plažu. U Poreču pravo na jahtu, baš smo se zezali i uživali.
Da li je bilo ponovo poziva za neki rijaliti? – Bilo je dosta poziva. I da uđem kao gost i kao takmičar. Sve sam odbio. Ni u emisije ne volim da idem. Posebno ne sa narodnjacima. Sa njima nikakve dodirne tačke nemam, osim što je moja majka bila pevačica narodne muzike. Postoji ogromna razlika između narodnjaka i rokera. Inače, narodnjaci mnogo više zarađuju od rokera, a oblače se kao oni.
Mnogi bi voleli da vas ponovo vide kao rijaliti takmičara.
– Drago mi je da sam ostavio trag. Međutim, imao sam problem. Mnogi su mi ismevali ćerku kada bi saznali da je moja. Pričali su joj “tvoj tata je ovo, tvoj tata je ono”, pa je zbog toga i plakala. Neću više da je povređujem, živi sa ocem, a ne sa majkom, tako da sam se u potpunosti njoj posvetio.
Vaše “vađenje budale” je i dalje legendarna scena. Da li ste se pokajali zbog toga ili biste možda ponovili nešto slično? – Ne bih ponovio, to je glupo. To je bio momenat, iako su neki pričali da je bilo namešteno. Sve je bilo spontano, isprovocirale su me te takozvane velike narodnjačke zvezde, koje ne znam više ni kako se zovu. Jedna je ona Crnogorka, visoka… kako se beše zove?
Goga Sekulić.
– Da, Sekulićka, a druga je beše Karleuša, ne plava, nego ona crna. Olja valjda. To nisu pevačice ranga broj jedan da bih ih ja znao. Moja majka je naspram njih druga dimenzija, to ne može da se poredi, znala je 4.000 narodnih pesama napamet. Ja pre rijalitija nisam ni znao ko su one i šta su, a ni onog fudbalera Ćurčića nisam znao. Živeo sam dosta dugo u inostranstvu, ja sam avanturista, volim da putujem. Samo me je ćerka skrasila, i to u osmoj deceniji.
