Krista i Diter spadaju u plejadu najstarijih članova udruženja Pomoć za mladi život i svake godine ugošćuju mlade koji dolaze u Lagenhagen. Bijeljinu i crkvu u Bijeljini posetili su šest puta, a u manastiru Tavna proslavili su i svoju zlatnu svadbu, o čemu su i "Vesti" pisale.
Dva srca– Mogao bih mnogo toga da pričam o Diteru i Kristi. Uvek su udruženju i gostima pri ruci. |
Domaćini su goste dočekali u bajkovito uređenom dvorištu ispred kuće, a na stolu je već čekao postavljen doručak. Sto je bio pun svih mogućih specijaliteta, pa čak i sira koji je star hiljadu dana, a sušen je na suncu. Ipak, na jelo je malo ko mislio. Pričama i upoznavanju nikad kraja.
– Kako ste nas lepo dočekali i ja bih vas rado ugostio u Bijeljini. Danas svi živimo brzo pa su druženja sve ređa i kraća, a vi ste vremena našli i nama ga posvetili – primetio je vladika gledajući šta su sve vredni domaćini doneli na sto.
Već na početku razmenjeni su i pokloni, a Krista se veoma obradovala lepo upakovanoj flaši stare šljivovice.
– Hoće li neko rakiju ili naš korn? – ponudila je Krista.
– Ah, ne hvala mi ne pijemo tako rano, jedino možda šofer – šaljivo je odgovorio vladika gledajući u svog sekretara, oca Sašu, koji je na ovom dugom putu, očevidno i vozač.
Diter i Krista poznaju Bijeljinu i vladiku Kačavendu, a život vladike Hrizostoma kroz razne manastire i mesta pun je neobičnih i uzbudljivih doživljaja, pa je tema za razgovor bilo mnogo više nego vremena.
Čuvao je u ratu– Mi smo u Langenhagen došli iz Solingena. Krista je za vreme rata s roditeljima došla u Langenhagen. Njena majka je imala petoro dece, a moji roditelji samo mene. Krista je imala sedam godina, a ja četrnaest, pa sam kao stariji morao i da je čuvam. Posle rata ja sam otišao u Švedsku, a ona u Solingen. Kad sam je u Solingenu posetio kao odrastao momak "okrenula me oko prsta" i tu se priča završava – ukratko je izložio Diter sin štampara, koji se u Langenhagen doselio iz Berlina. |
Za Raju Petrića, gimnazijalca iz Bijeljine koji je upravo gost Kriste i Ditera posebno iznenađenje bilo je saznanje da je vladika službovao u Šibeniku i da je poznavao roditelje Arsena Dedića koji, kako vladika reče, potiču iz stare duhovne porodice.
Vreme je brzo prošlo. Gosti su se žurili na put za Prag u posetu pravoslavnoj crkvi.
Episkop se posle doručka upisao u knjigu gostiju, a njegov sekretar u njoj je prepoznao rukopis oca Lazara Krstića igumana manastira Tavna, a primetili su i potpis Dragomira Ljubojevića, koji je kao gradonačelnik Bijeljine bio gost Ditera i Kriste.
Brižna Krista majčinski je ponudila da vladici i njegovoj pratnji nešto spremi za put, da se "zlu ne trebalo zalogaj nađe pri ruci". U dvorištu fotografisanje za uspomenu, zagrljaji i vladičino: Zbogom . Vidimo se u Bijeljini. Otišli su bez "zalogaja" u gepeku, ali su u srcu poneli divnu uspomenu i srdačni osmeh Ditera i Kriste.
