Nije realno da se Slovenija, tokom svog predsedavanja Savetom EU, u drugoj polovini ove godine, pred EU predstavi kao aktivni faktor u regionu Zapadnog Balkana.
To smatra bivši slovenački predsednik Milan Kučan.
On je, u intervjuu za današnje izdanje ljubljanskog “Dela”, rekao da mu se čini kako je ambicija sadašnje slovenačke vlade da ponudi neku “svežu ideju” za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
– To se čini privlačnim, ali je nerealno – kazao je Kučan, dodavši da se Slovenija od tog prostora godinama udaljavala i diplomatski ga zanemarivala pa se sada teško može predstaviti kao uticajan regionalni faktor, prenela je Hina.
– Posebno zato jer nam upletene države u regionu to ne priznaju – dodao je on, a kao primer gde se Sloveniji priznaje uticaj spomenuo je samo Severnu Makedoniju, gde je slovenačka politika bila “prilično aktivna”.
– Ni Kosovo nas ne vidi kao faktor u regionu, pa se teško možemo postaviti u ulogu nekoga ko razume te procese, nekoga ko ima rešenja, kad smo se godinama pretvarali da nas ne zanima taj prostor – kazao je Kučan, za koga Hina navodi da je još uvek uticajan u slovenačkoj politici.
Govoreći o Bosni i Hercegovini, povodom nedavnih polemika oko navodnog non-pejpera u kome se razmišlja o prekrajanju granica na Balkanu i podeli BiH duž etničkih linija, Kučan se prisetio situacije od pre desetak godina.
On je tada, kao izaslanik premijera Boruta Pahora, analizirao stanje u BiH i sam o tome sastavio jednu vrstu neformalnog dokumenta na nekoliko stranica, te ga predao tadašnjem predsedniku Evropskog saveta Hermanu van Rompeju.
– Dobio sam osećaj da ga ta analiza na desetak stranica nije zanimala ili da je nije ni pročitao. Kazao mi je – rečeno pojednostavljeno – da je pažnja Evropske unije – sve dok nema rata – usmerena na Srbiju, da Srbiju treba što pre osposobiti i primiti u EU, kako bi ona kao regionalna sila na Balkanu preuzela odgovornost za pacifikaciju Balkana – kazao je Kučan.
On kaže da je Van Rompeja tom prilikom upozorio kako je opasno na Balkanu govoriti o regionalnim silama jer to vodi prema ratu.
Kučan, takođe, kaže da je analiza koju je tada predao Van Rompeju sadržavala “grube činjenice” o stanju u Bosni i Hercegovini i to da ona nakon Dejtonskog sporazuma “propada”.
– Ne samo da ne funkcioniše, nego da se raspada iznutra – naveo je Kučan, dodavši da stanje ni sada nije bolje.
Ako se u 30 godina ništa ne dogodi i stvari ostaju na statusu kvo, to znači da je stanje sve gore, a podele sve veće, naveo je on u intervjuu.
– Ako se ništa ne učini da se zaustavi unutarnji raspad države, može se dogoditi i da dođe do raspada izvana – kazao je Kučan i dodao da je najglasniji zagovornik raspada BiH vođa bosanskih Srba i predsedavajući predsedništva BiH Milorad Dodik, ali da ni odnosi Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH “nisu uzorni”.
