Uspeh našeg ličnog projekta, neke zamisli ili ideje, zagarantovan je kada smo voljni da nešto radimo i kada verujemo da je to nešto šta želimo u stvari ispravno.
Znači kada su volja i vera, odnosno naše ubeđenje usklađeni, onda je više od pola posla gotovo. Kada su volja i vera u sukobu, uvek je vera ta koja pobeđuje.
Ključna stvar je dakle naše ubeđenje ili naša vera. Ne mislim tu nužno na religiju, ali je naravno ni ne isključujem.
Odgovornost medicinara
Svedoci smo mnogobrojnih situacija gde je nekim ljudima rečeno nešto negativno s pozicije autoriteta i da im je to posle bio veliki problem u životu.
Iako sam o tome pisao prošle subote, zbog izuzetnog značaja teme, važno je neke stvari ponoviti, odnosno naglasiti. Konkretno, ukoliko bi neki doktor u koga pacijent ima poverenja, rekao nešto u smislu da je situacija loša, da nema izgleda za ozdravljenje, po pravilu pacijentu bi se stanje pogoršalo gotovo istog trenutka.
U tom smislu odgovornost medicinara je od izuzetnog značaja, posebno kada su ljudi u strahu bilo kolektivnom, bilo individualnom.
Isto tako, ukoliko neko oseća nelagodu, strah ili bilo koju drugu negativnu emociju, pozitivna, inspirativna i optimistična konstatacija može da oraspoloži osobu do te mere da je moguće ozdravljenje koje se graniči sa čudom.
Promena ličnosti
Pre svega treba imati u vidu da šansa za ozdravljenje postoji bez obzira u kako teškom stadijumu neka osoba može biti.
Tu se ne misli samo na zdravlje, ovaj princip se odnosi i na siromaštvo i na bilo koju od drugih negativnih stadija u kojima se neka osoba može naći u određenom trenutku.
Princip je isti, dok god je osoba živa, šansa za promenu, pa čak i drastičnu, postoji i sasvim je realna. Naravno, znate kako je rekao Ajnštajn da ”um koji je problem kreirao taj problem ne može rešiti“.
Takvim ljudima, koji su u problemima, potrebna je ili korenita promena načina razmišljanja ili pomoć profesionalca ili nekoga ko ima želju i kapacitet da pomogne u nečemu tako velikom.
Kada je bolest u pitanju, ista je vezana za ličnost, a samo manifestovana u telu. Kada takva osoba uspe da promeni ličnost, bolest mora nestati, ”kao rukom odnešena“, kako se to narodski kaže.
Mudrac sa Himalaja
Iako je ova tema izuzetno važna, umesto detaljne elaboracije navodim primer, prilično drastičan, da je naše ubeđenje, odnosno naša vera, od životnog značaja.
Jedan deda je oboleo, doktori su rekli da leka nema, da mu ostaje još tri meseca i poslali su ga kući. Njegov sin to nije prihvatao i čuo je da samo vera može da mu spasi oca.
Ispričao mu je da ga neće biti dve sedmice jer ide na Himalaje da pronađe lek. Kada se vratio, otac je bio u krevetu i jedva ga je prepoznao, skrhan bolešću u očekivanju sopstvenog kraja usled ”neizlečive bolesti“.
Sin je seo pored njega, uzeo ga za ruku i ispričao mu je priču kroz što je sve prošao. Rekao je da je bio na Himalajima, da je upoznao starog mudraca sa čudnim moćima koji mu je dao štap i na štapu magični prsten.
U tom trenutku je sin izvadio štap na kome je bio srebrni prsten i položio ga na jastuk pored oca. Gotovo istog trenutka oči starca su zasijale i on se pridigao.
U naredna tri dana deda je bio na nogama i – ozdravio. Živeo je još desetak godina, kada je mirno otišao u večnost.
Verujte u prave stvari
Dakle, kao i što sve religije sveta kažu – verujte.
U slučaju bolesti verujte u zdravlje, u slučaju siromaštva verujte u bogatstvo, u slučaju samoće verujte u ljubav.
