Kupovina polovnih automobila najrizičnija je u zemljama centralne i istočne Evrope, pokazuju podaci platforme za proveru istorije vozila “carVertical” (Kar vertikal).
Ova kompanija je sprovela istraživanje na osnovu 900.000 istorija vozila urađenih tokom 2021. godine.Na osnovu podataka, na vrhu crne liste je Letonija gde je više od 24 odsto vozila iz ove zemlje proverenih putem “Car Verticala” pokazuju promene u kilometraži. Ovako visok procenat govori da svaki četvrti kupac polovnjaka u Letoniji vozi auto sa lažiranom kilometražom.
Drugo mesto na listi na osnovu prevara u vezi sa pređenim brojem kilometara zauzima Rumunija. Svaki peti automobil, to jest skoro 20 odsto vozila proverenih u ovoj zemlji ima problem sa kilometražom.
Situacija nije bolja ni u drugim baltičkim zemljama, s obzirom da je Estonija na trećem, a Litvanija na četvrtom mestu. Rusija i Ukrajina su takođe u vrhu liste zemalja sa najčešćim prevarama sa kilometražom.
Sa druge strane, situacija u nekim zemljama centralne i južne Evrope izgleda mnogo bolje, ali i “najpoštenija” tržišta se ipak suočavaju sa ovim problemom.
Pokazalo se da svako 10 provereno vozilo u Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji ima vraćenu kilometražu. Procenat ovih vozila dostiže 12 odsto u Poljskoj i 14 odsto u Mađarskoj.
Kolateralna šteta za evropsku ekonomiju
U kompaniji “Car Vertical” napominju da netransparentnost u Evropi košta vozače milijarde evra svake godine. Kupovinom jeftinijih vozila ljudi misle da su prošli odlično, ali zapravo će ih popravke izaći skuplje u slučaju kada vozilo ima “mutnu” istoriju korišćenja.
– Glavni izvori polovnih vozila za istočnu Evropu su Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Italija. Međudržavna kupovina vozila je najrizičnija jer u ovim slučajevima dolazi do najvećeg broja prevara kada pričamo o kilometraži. Vraćanje kilometraže je takozvani ,’nevidljivi zločin’. Prema nekim istraživanjima, to proizvodi ekonomsku štetu od više od 9 milijardi evra na godišnjem nivou, i to samo u Evropi – objašnjava Matas Buzelis iz ove kompanije.
On napominje i da je problem što je nemoguće efikasno pratiti kriminalce koji se bave ovim vidom prevare, a tu je i pitanje kazne u slučaju kada se ovakva prevara ustanovi.
Dok su zemlje zapadne Evrope poznate po tome da izriču velike finansijske kazne ili čak i zatvorske kazne za ovaj zločin, često nema dovoljno resursa za rešavanje ovakvih slučajeva u okviru slabijih tržišta, gde su vozila na auto-placevima u proseku starija.
